Општинске новине

Прилози за историЈу Београда: Михавло С. Петровић, новинар ђ Каћо је посхао Београд? — ВаставаЕ —

О Скордисцима грчки географ Страбон каже: „Они су живели поред Дунава, раздељени на двоје. Једни су се звали Велики Скордисци а други Мали Скордисци. Први су били између две реке, које утичу у Дундв, Ноаре (Саве), која тече поред града Сегестике (Сиска) и Мораве; Мали пак с друге стране те реке (Мораве), сучељавајући се с Трибалима и Мезима." Београдом су дакле владали Велики Скордисци. РИМЉАНИ ОСВАЈАЈУ МЕЗИЈУ И СИНГИДУНУМ Иако су се Скордици, после великих келтских похода на Грчку, стално настанили поред Саве и Дунава, па ту подигли и своје градове, ипак нису дуго остали без бојева. То је био ратнички народ, који није никако мировао. Келти су, још при поласку у свој поход на Делфе, свакако прво покорили Аутариате, који су, изгледа, са њима заједно ишли на Грке. Па ипак, настањивање Скордиска око ушћа Саве није могло проћи без крвавих борби са Аутариатама, Трибалима и осталим околним племенима. О тим борбама, нажалост, не зна се ништа. Ратоборни оснивачи Београда познати су нам само уколико су долазили у везу са Грцима и Римљанима. Једно време, каже Страбон, Скордици су се били раширили чак до илирских, панонских и трачких брда, па су били заузели и већину острва на Дунаву и онда су биле њихове вароши Еорта и Капедун. Кад је то било, то Страбон не опредељује. Али се зна, да је Македонија постала римска провинција 168 године пре Христа и да су 33 године после тога Римљани имали свој први озбиљни сукоб са господарима Сингидунума. Те 135 године римски претор Марко Касконије водио је срећан рат против Скордиска, каже историчар Ливије. Вероватно је, да су Скордисци тада били упали у Македонију.( Ј )

*) Н. Вулић, Ланашња Србија под Римљанима, Просветни гласник за 1901 г. и Н. Вулић, Глас 1.ХХ11.

Од тада настају дуги и крвави ратови између римских освајачких легија, које су иадирале ка Дунаву свом снагом добро урећене и опремљене војске и Скордиска, који су римској сили супротстављали своју дивљу неусграшивост. Римљани су Београду носили тековине своје цивилизације, а Скордисци су бранили своју примитивну независност. Тачно се не зна кад је Сингидунум пао у римске руке, не зна се чак ни то, да ли су га освојиле македонске легије, које су у унутрашњост Балкана продирале са југа или су до њега раније допрле далматинске легије, са запада. Познат је, међутим, читав низ римских восковођа, који су у току деценија, што су претходиле Христовом рођењу, ратовали на домаку Бограда. Једни су долазили из Македоније, а други са Јадрана. Овде се намеће једно питање слично ономе, које се јавља још у преисториско доба, поводом продирања егејске културе у дунавску долину. Тамо је требало решити, да ли је егејска култура допрла до наших крајева дунавском долином са истока, или сувоземним путовима са западних јадранских обала. А у случају римског завојевања занимљиво би било знати, да ли је римска култура донесена у Београд са запада, непосредно из Италије, или са југа из провинција, које су, истина, биле под римском влашћу, али под дубоким отисцима старе јелинске цивилизације. Ово питање на први поглед може изгледати од мале важности. Може се мислити да је свеједно, да ли су Римљани дошли у Београд са ове, или са оне стране. Међутим по среди је врло важно питање источног или западног утицаја. Оно ће Београд пратити кроз целу његову историју и сваки час искрсавати у разним облицима, не само за време римске владавине, већ и касније, све до наших дана. Рекли смо да је први озбиљнији римски сукоб са Скордисцима био 135 године. После двадесет и једну годину, 114 године, Скордисци су до ногу потукли римскога конзула