Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 815

Гаја Порција Катона, па су се спустили чак до' Делфа и иа другој страни избили на Јадранско море. Тада су господари Сингидунума били, изгледа, на врхунцу своје силе. Већ иосле две године настају њихови порази. Године 112 конзул Марко Ливије Друз успешно је ратовао са Скордисцима. Момзен и још неки историчари мисле, да је Друз, гонећи побеђене Скордиске, био први римски војсковођа, који је избио на Дунав. Конс вели, да је Друз после победе продужио гоњење Скордиска и одбацио их до Дунава. Године 110, каже даље, варвари су последњи пут успели да продру до Хеброса (Марице), али је Муниције Руф бацио против њих своје коњанике преко залеђене реке и завршио њихово уништење. Рим је тада окренуо против Скордиска њихове крваве обичаје, убијајући их ватром и жељезом, секући им руке и остављајући их после тога живе.^ 1 ) Наш историчар г. Н. Вулић не слаже се са овим. Предање каже, вели г. Вулић, да је први до Дунава допро Гај Скрибоније Курион, који је са Скордисцима ратовао од 75 до 73 године пре Христа. У прилог свога мишљења г. Вулић наводи румске историчаре Феста и Еутропија. Фест каже: „Курион, проконзул, покорио је Дарданце (који су живели између Књажевца и Велеса) и Мезе (северно од њих) и први .је од римских војвода допро до Дунава". За истога Куриона Еутропије вели: „Он је победио Дарданце и допро је до Дунава и заслужио је триумф и свршио је рат за гри године". Г. Вулић мисли да је Курион, тада углавном био покорио Горњу МезијуС) а то је била каснија римска провинција, у којој је лежао Београд и која се простирала између Тимока, Колубаре и Дунава. Може бити да је већ за време Курионовог војевања у Сингидунуму био подигнут први, привремени, римски логор. Што се самих Скордиска тиче, њих је дефинитивно потукао, каже г. Вулић, и на леву обалу пребацио римски војсковођа Сципион. Кад је то било не зна се тачно. Али је сигурно било много десетина година пре Тиберијевог рата од 15 године пре Хрисга. Ципел сматра, да је тај Сципион, победник Скордиска, идентичан са Л. Корнелиусом Сципиоиом Азиагенусом, конзулом од 83 године. Ако Је тако, онда су Скордисци уништени још 85 године. ('). Али римска власт над ушћем Саве у Дунав и над околним пределом тада још није била дефинитивно утврђена. Као што смо већ видели, у Мезији је после Сципиона ратовао Курион, али ни он није умирио земљу.

4 ) Сопз, р. 14. ') Н. Вулић, Просв. гласник 1901. 2) Н. Вулић, Глас ЦОСН.

Године 62 пре Христа побуне се Дарданци и ослободе се од Римљана, а после њих, тридесет година, навале са севера преко Дунава Германци Бастарне и покоре добар део Мезије. „Они су покорили Мезију, каже Дион, која је лежала према њима, а затим и њене суседе Трибале и Дарданце, који су живели у трибалској земљи". Може бити да је за време ове навале германских варвара са оне стране Дунава и Сингидунум био неко време у њиховим рукама. Како су Бастарне биле зашле дубоко на југ и допрле чак до Маричина извора, Марко Луцуније Крас пође против њих, протера их преко Балкана и освоји Мезију. Нема никаквих података о томе, да је Марко Луциније Крас том приликом заузео и београдски крај, мада није искључена могућност, да је допирао до ушћа Саве. Нешто пре њега, од 35 до 33 године, у Илирији је водио велики рат триумвир Октавијан, каснији цар Август. Он се Београду приближавао са запада. У Илирију је дошао сувим са севера, допро је по свој прилици до Сења, па онда пошао у североисточном правцу ка Сисцији (Сиску). Будући цар у томе своме победоносноме походу освојио је данашњу Босну и један део Србије, а могуће је да је допирао и до Дунава. ( 3 ) Последњи је у Мезији ратовао 15 година пре Христовог рођења опет један будући цар, Тиберије. Тиберије је показао велику истрајност, ћаже историчар Светоније, покоривши и под римску власт подвргавши цео Илирик, који се налазио између Италије, Норика, Тракије, Македоније, реке Дунава и Јадранског мора. Тиберије је, по неким забелешкама, у својој војни употребљавао и покорене Скордиске као савезнике у борбама са осталим варварима. И тако су, после скоро целог једног века крвавих борби по путовима, који су са истока, југа и запада водили ка Сингидунуму, најзад и Сингидунум и цела Мезија потпали под римску власт. КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО РИМСКИ СИНГИДУНУМ Римљани су свуда, широм свога пространога царства, оставили безбројне споменике римске културе, споменике од којих су се неки потпуно, а неки делимично очували све до наших дана. У Београду, нажалост, над површином !ењље из римскога времена нису нам остали никакви трагови. Београд је толико пута рушен до темеља и толико пута изнова подизан, да од старога римскога Сингидунума није остао ни камен на камену.

3 ) Н. Вулић, Глас СХХ1 и XXXII.