Општинске новине

Стр. 816

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У народној традицији успомена на Римљане сачувала се само још у имену римскога бунара, али ни он у стварн није римски, бар не у овом данашњем свом облику, мада је вероватно, да су и Римљани, можда баш на томе месту, имали сличан бунар, који је касније обновљен. Ми данас немамо у Београду ни рушевине римских храмова, ни остатке амфигеатра, базилика и аквадукта, ни трагове старк^ купатила и приватних зграда. Београдско тло сачувало нам је само гробове, многобро:не римске гробове, над којима је изграђек 6> ј оград и који су нам данас најчешћи сведоци Сингидунумске величине. Поред њих, овде онде, нађе се још ио који остатак од темеља, по који делић римског водовода, по који фрагменат од кигмва, по који камени жртвеник, посвећен римским божанствима. Али све је то растурено и разбацано скоро по целој територији данашњег београдског атара. Римски Сингидунум, међутим, морао ,је бити у близини градића, а овај се, без сваке сумње, налазио на ћувику изнад самог Савиног ушћа. „По освојењу Мезије, каже Јиречек( 1 ), постало је келтско утврђење, Сингидунум, један од најважнијих римских гарнизона. На место примитивне келтске тврђаве, подигнут је правилан римски каструм, али је он задржао старо име. У унутрашњости доњега града, баш према ушћу Саве, видео се све до данас тесаником озидан римски п:>истанишни базен. Њега су тек пре неколико година Срби засули, да би уравнили терен. Куле кастела служиле су као изврсна осматрачнице за осматрање прекодунавске сарматске земље." Пристанишни басен, који помиње Јиречек, био је нека врста вешгачког залива, кеји се од Дунава увлачио у Доњи Град, у близини куле Небојше. Он је служио и кроз цео средњи век за склањање лађа ол евеитуалних напада са Дунава и затварао се једним великим ланцем, који се разапињао између кула на улазу. Од римског времена то пристаниште сигурно није било изменило много свој облик. Затрпано је крајем прошлога века. Сам римски градић био је на висоравни између данашњег римског бунара, Мештровићевог Победника, Географског института и Зиндан капије, која води ка цркви Гужици. тај простор има облик правилног правоугаоника, са дужим странама у нравцу југ озападсевероисток. Облик земљишта, дакле, одговара облику римског логора. У почетку је ту, вероватно, био само обичан привремени каструм, са спкопима и палисадама, а касније је подигнут кастел, опасан зидовима и кулама, о којима говори Јиречек. ') С Ј. Јјпсек, Бје Нееге881га$бе уоп Ве1§гас1 пасћ Сопб1апИпоре1.

На томе простору нађено је више римских споменика. Један римски надгробни камен узидан је, поред осталог материјала од римског кастела, у данашњу Зиндан капију и лепо се још види са десне стране, мада је сам напис већ прилићно оштећен. Приликом зидања Војног географског института нађена је обезглављена мермерна женска статуа и поред ње нека плоча са натписом, коју су радници уништили. Касније, кад је изграђиван византиски, мађарски и српски град, изгледа да нису мно-

Хришћански саркофаг из римсћог доба

го мењани облици старог римског кастела, већ да су на његовим темељима зидана нова утврђења. Где је била цивилна насеобина римског Сингидунума тешко је са сигурношћу утврдити. Али изгледа да се главни део насеља налазио поред кастела, почевши од места где се сада налази Саборна црква, па низ дунавску падину, до већ поменутога римскога нристаништа, око кога је касније кроз цео средњи век било главно београдско насеље. Од пристаништа на Дунаву, па уз дунавску падину, једним делом Јевремове улице, поред Позоришта, преко места где је зграда Нове скупштине и даље правцем Александрове улице изгледа да је водио војнички пут од Сингидунума ка Трикорниуму (Ритопеку) и Виминациуму (Костолцу). Око те линије од Јевремове улице, па до Тркалишта нађени су многобројни римски гробови, а познато је, да су Римљани имали обичај, да своје мртве сахрањују поред путова. Одмах по заузећу сваке нове земље Римљани су, као први посао, предузимали израду путова, које су називали уј.а тНИат или у/а ридНса. Пут, који је из Сингидунума водио до Виминациума, а одатле моравском долином ка Византу, изграђен је свакако још првих година по уласку римских легија у Мезију. Сви римски друмови изграђивани су врло бриж-