Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 817

љиво. По правилу били су широки по девет корака или шест метара. Калдрмисани су великим полигоналним каменим плочама или насипани песком. Сваки је пут увек био измерен. Свака римска миља (тше раззиит хиљаду корака) била је обележена каменом. За сваки дан путовања било је предвиђено коначиште: тапзш, обично у каквом већем насељу. А свуда успут налазиле су се стражаре, које су штитиле пут, станице за мењањање коња (ти1аИопс$), које су код нас касније називане мезуланама, бараке са продавницама путничких погреба и чесме. Од Сингидунума до Византа било је тридесет и један дан путовања, четрдесет и три места у којима су мењане запреге и шест стотина седамдесет римских миља. Пут је ишао два дана поред Дунава, до Виминациума, а одатле је скретао на југ кроз моравску долину. У непосредној близини Београда од тога римскога пута и сад се виде трагови источно од друма код Миријева и Малог Мокрог луга, а затим близу Гроцке, на месту које је прозвано Калдрма, због осгатака од римског калдрмисаног друма. Негде на Екмеклуку, више Београда, била је мезулана на шестој миљи, Ми1аИо аЛ зехШт. Близу Ритопека постојао је римски градић Трикорниум, назван тако по варварима Трикорњанима, који су око Ритопека становали. Ту су се мењале запреге, па се Ритопек још звао и МиГаИо 1г1согпш сах1га. То је у римско време било значајно место горње Мезије. Имало је јаку посаду, која се састојала из римских стрелаца коњаника и домородаца пешака. У Ритопеку је била подневна станица, а до вечери стизало се на Златни брег, Аигеиз топз, код Смедерева. 1 ) Од Сингидунума до Трикорниума рачунало се да има 13 миља, а од Трикорниума до Златнога брега 12. Други врло важан римски пут водио је од Сингидунума преко Тауранума (Земуна) и Сирмиума (Сремске Митровице) ка Јадранском мору. Како је сама варош у римско време изгледала, о томе нажалост, као што је већ речено, има врло мало података, али ипак са сигурношћу се може закључити, да је Сунгидунум био и велико и напредно место. Он је био логориште једне легије, која је имала пет до шест хиљада војника. Имао је градско право, а кад се појавило Хришћанство, у њему је установљена владичанска столица. Свега тога не би било, да је Сингидунум био мање насеље, каквих је много било у његовој околини. Он је морао имати многобројне лепе и угледне зграде, велики форум, може бити амфитеатар, базилику, више храмова,

1 ) Јшсек, ОЈе НеегевзЈгазбе уоп Ве1§гас1 пасћ Соп51апНпор1е. купатила и других јавних зграда, украшених колонадама, богатим капителима, рељефима и статуама богова и царева. СИНГИДУНУМСКЕ ГРАЂЕВИНЕ У уметничком погледу, сасвим природно, далека провинцијална муниципија Сингидунум, са својом архитектуром и вајарством морао је изостајати иза престоници ближих градова, али су се и у Сингидунуму свакако огледали бар далеки одблесци класичне уметности. Од свега грађевинског, архитектонског и вајарског богатства римскога Сингидунума до нас су допрли само бедни остаци. Све остало уништено је у току дугих векова и узидано у темеље београдске тврђаве. И данас још пажљивији посматрач може да види у градским зидинама многи камен, који по своме кроју и по остацима орнамената очевидно није био првобитно намењен, да лежи у грубом дебелом зиду бастиона, грађених да издрже и ударце топовске ђулади. Па ипак није све уништено. Сингидунум је имао велики водовод, којим је свежа изворска вода довођена испод Авале. Добар део тога водовода и данас постоји, мада је испрекидан на многим местима темељима зграда. Он иде гребеном београдског повијарца, данашњом Милешевском улицом, затим између Крунске и Александрове, паралелно са тима двема улицама, па онда испод Дворске баште даље ка граду. Тај римски водовод израђен је у облику малога тунела, који је висок око једнога метра. Зидови су му од тесаног ташмајданског кречњака, а засведен је опеком са дебелим слојевима малтера, који је данас толико чврст, да је лакше разбити опеку, него одвојити малтер од ње. Средином тунелића положене су по поду цеви од црне, печене земље, око осам сантиметара пречника и прилично кратке. У доба када су Римљани изграђивали свој Еодовод, вероватно да је у околини Београда било много више изворске воде него данас, тако да су њоме могли подмиривати потребе целога града. Сем овога водовода, изгледа да је било и више других водоводних канала, јер су трагови старих водовода налажени и у многим другим крајевима вароши. По мишљењу г. Е. Цветића, римски храмови посвећени Јупитеру и другим божанствима налазили су се на терену између данашње Народне банке и малога парка на Обилићевом венцу, а близу Саборне цркве било је народно купатило.( ] ) О томе међутим изгледа да нема никаквих јачих доказа, сем неких недовољно сигурних налазака. Ипак то мишљење, као и тврђење г. Цветића да је центар римскога насеља био данашњи Калемегдан, сасвим је вероватно.

*) Опис пута III конгреса словенских 1еографа, с. 18.