Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. б25

била је таква да се бојало сваког покрета, а највише заједничке акције. Сав јавни живот тога доба био је у личности и код куће. Власти су пазиле на сваки покрет, прогањале, растеривале састанке итд. Гоњење власти имало је за последицу живљи рад и веће, шире интересовање. То је допринело да већ концем 1880 буде стварно основано удружење ако се за датум оснивања узме избор прве привремене управе. Као и сваки почетак и овај није био лак. Прве тешкоће су се јавиле у несугласици око друштвених циљева. Једни су истицали да главни задатак удружења треба да буде социално и здравствено старање. други су опег тражили просвећивање и стручно образовање. Потребно је било и једно и друго. И то у највећој мери. Али је у оно доОа социално и здравствено старање било од доминантне важности пошто је регулисање радних односа и поступка према млађима, било препуштено вољи господаревој, која није знала за границе искоришћавања. Слаба и најгора исхрана, тежак и напоран рад скопчан са безброј грубости у личном опхођењу, нехигијенски станови •— уништавали су физичку основу и отуда честа и велика оболења, много смртних случајева итд. Због тога је социално и здравствено старање истицано у први ред. Друштву је дат хумани и просветни карактер. Неколико година доцније, вршећи програмску измену правила, на прво место друштвених циљева, дошла је школа, односно просветна акција. Друштво је почело са којих тридесетак чланова, а у 1У29/30 имало је: 2650 редовних, 1112 помажућих, 1600 добротвора, 27 великих добротвора и 46 почасних чланова. У Друштву су учлањени и трговци и помоћно особље. По броју чланова и по материалном стању Београдска Трговачка Омладина претставља у београдској привреди највећу и најутицајнију организацију приватне иницијативе. Делатност Београдске Трговачке Омладине развијала се у више праваца. Најважнији је био просветни рад вођен кроз Трговачку Школу Б. Т. О. пуне 43 године. Поред школе, овоме циљу служе читаоница и књижница. Такође су раније приређивана јавна предавања и претреси. Друго поље рада претставља социално старање. У прво време брига о оболелим и неупосленим члановима била је примитивна; радило се више из хуманости но по неком плану и систему. Од првих дана овога старања истакнут је као главни циљ оснивање болнице Б. Т. О., а доцније и посебног Дома Омладинаца. Половином 1927 ово је старање постављено на новим основама оснивањем Болесничке Благајне Б. Т. О. Исто тако практикује се и помагање чланова у нужди. Друштво исто тако развија своју акцију у циљу постигнућа што бољих закона^ односећих се на радно време, уређење радних

односа итд. До рата, кроз своје нарочито привредно оделење, Београдска Трговачка Омладина је своје чланове слала на изучавање заната и других радиности у иностранству. Али као три најважније установе, које су остварене иницијативом Б. Т. О., јесу школа, друштвени лист „Трговински Гласник ' и болесничка благајна. Са ове три установе београдска трговина у привреди Београда јавља се, на почетку капиталистичког развитка у Србији, као прва савремена организација привредничког реда. Отуда и велики утицај београдског трговачког сталежа на јавни, културни, социјални и политички живог. Слабљење тога утицаја данас објашњава се појавом других привредничких редова, у првом реду индустрије. Трговачка Школа Б. Т. О. постоји већ 43 године. Основана је 1887 и то као вечерња празнична трговачка школа. Школовање је трајало само три месеца, а циљ је био да се стекну најосновнија знања. Уосталом, доба рабоша и тевтера, општег међусобног поверења и мирног привредног развитка ни.јс стављало на трговачки сталеж неке нарочите захтеве у погледу знања и образованости. Трговина се могла водити и без прегледности локалне пијаце; трговац је могао шта више бити и неписмен. Али баш то је на другој страни онемогућавало и успешан рад школе. Примитивни газда се бунио да пустн шегрта и калфу у школу, а ови опет нису могли на своју руку, јер се радило недељом п празником као и радним даном. Потребно је стога било школу претворити у недељну и празничну, али пре свега издејствовати законско наређење о затварању трговачких радњи недељом и празником. Овај законски члан издејствован је тек априла 1890, и школа Б. Т. О. одмах је претворена у поподневну недељно-празничну. Али и поред свега са уредним и обилним посећивањем школе ишло Је тешко све до 1910, док није донет Закон о радњама. 1894 одлучено је о отварању Више школе са два разреда, а 1900 обе школе — нижа и виша — добиле су име: Трговачка школа Б. Т. О. Требало је да прође доста времена па да се школовање трговачког подмлатка и помоћног особља осети као потреба. Осећање ове потребе дошло је са временом и привредним развитком, који су на трговца, у погледу стручности и образованости уопште, стављали све веће захтеве. По угледу на школу Б. Т. О. осниване су сличне и у унутрашњости. После рата београдска школа је постала матица свих истотипних школа трговачких омладина ван Београда вршећи издавање уџбеника по једнообразном наставном плану. Од 1922/23 виша школа се посећује два пута и преко недеље. Нижа школа ради још увек само недељом и празником. Школа се издржава од школарине и добровољних прилога, који се међу трговцима и осталим