Општинске новине

Стр. 826

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

пријатељима трговачког реда скупљају на почетку сваке године у суми 150—200.000 дин. Школа има 40—50 наставника што зависи од броја оделења. Сваке године за свршене ђаке приређују се екскурзије било у земљи било у иностранству. За ове 43 године изашло је из школе свршених ђака и то: 1865 ниже школе, а 731 више школе. Кроз школу је, међутим, прошло више хиљада ђака. Када је основана нижа школа 1891/92 свршило је свега 18 ђака, а 1929/30 160 ђака. Вишу школу је свршило 1891/92 18 ђака, а 1929/30 121 ђак. Трошкози одржавања школе 1888/9 били су 1.695 дин., а 1929/30 они су се попели на 555.921 дин. 1888/9 у школској години било је 176 часова, радила су четири наставника. Последње године, међутим, број часова се попео на 7.242, а наставног особља на 49. Од интереса је напоменути поделу ђака по занимањима родител^а. 1898/9 год. трговачких синова је било 37°/о, а земљорадничких 26%. У 1929/30 овај се однос битно изменио, јер је трговачких синова било свега 18%, а земљорадничких 49%. Измена овога последица је појачане друштвене диференцијације, која и овде долази до изражаја. Неостварену потребу Трговачке Школе Б. Т. О., која се сваким даном показује све прешнијом, претставља отсуство сопствене зграде. Трговачка Школа Б. Т. О. утицала је на подизање просветног и културног нивоа трговачког сталежа а и његовог помоћног особља Одржавајући је кроз пуне 43 године београдски трговци су привукли на себе пажњу и њихова приватна иницијатива је хваљена. Али оно где су трговци као сталеж извршили утицај и себи прибавили улогу важног фактора у јавном и политичком животу — то је „Трговински Главник". Лист је покренут 1891. Од малог морално-поучног и васпитног листа он је ускоро по своме излажењу постао гласило, које је у погледу тона, начина и објективности расправљања проблема постало водеће у ондашњој српској штампи. Стекавши такав углед он га је временом стално увећавао и лист је на јавни и политички живот вршио све већи утицај. Трговци, будући присталице економског либерализма, показивали су и у политици много слободоумља. За све време свога излажења „Трговински Гласник" је у свакој прилици и по сваком економском, социјалном и политичком питању заузимао одређен став. И у колико се више губила начелност код остале штампе у толико је његова више упадала у очи. Таквим држањем он је уздизао углед београдских трговаца, био главни извор њихове снаге и њихова утицаја на јавни живот. Могло би се са пуним правом рећи да је углед установе -— Б. Т. О. — створен преко листа. Да нису имали свога листа трговци не би могли вршити скоро никакав ефикаснији утицај на законодавство и привредну политику земље. Нарочито не после рата када су их послови и сувише ап-

сорбовали, а у утицајну сферу ушле нове привредне групе. Трећу значајну институцију Београдске Трговачке Омладине претставља Болесничка Благајна, као самостална установа за лечење и здравствено старање о свем трговачком помоћном особљу, а која има сва права и дужности окружних уреда за осигурање радника. Благајна је отпочела са радом августа 1927. На крају 1930 имала је, заједно са својом експозитуром у Скопљу коју је основала новембра 1929, 3867 чланова. Колики је значај ове установе по трговачко помоћно особље најбоље се види из тога што је у 1930 од 1,787.828 динара укупног прихода, 1,500.905 дин. или 83.8% издато на лечење и потпоре чланова. Оволику суму Београдска Трговачка Омладина, као установа приватне иницијативе, не би могла никада да прикупи и стави на расположење своме чланству. Најзад и број оболења говори о прешности и важности ове установе. У 1930 било је 7070 оболења и 945 кућних посета. Благајна, у заједници са Б. Т. О., стоји данас пред увођењем нових рефорама. Ове нове реформе обухватиће стварање могућности за боље и дуже лечење чланова, као и за осигурање у случају незапослености итд. Београдска Трговачка Омладина претставља прву организацију српских трговаца ове врсте. Она је професионално хумано-просветно удружење, али за разлику од других, њој припадају и власници трговачких радња и радно особље истих. То није случајност. Условљено је недовољном диференцираношћу и оним старим схватањем по коме се у трговину улазило не зато да се заради за хлеб и служи, већ да се по изученом послу постане самосталним трговцем. Отуда и ове уске заједнице између особља и власника, које ће ускоро, под притиском социјалне диференцијације почети да нестаје. Београдска Трговачка Омладина служила је, такође, потстреком да се слична удружења оснују и у другим местима. Данас, у земљи постоји 33 оваква удружења са преко 8000 члнаова. Од ових удружења 24 издржавају властите трговачке школе, 11 имају читаонице, а 21 књижницу. Сва су ова удружења организована у Савезу трговачких и трговачко-занатлиских удружења на чијем челу стоји Б. Т. О. Прва заједничка конференција ових удружења одржана је августа 1907 у Београду, а 1911 одржан је, такође у Београду, први конгрес. После ослобођења држана су четири конгреса. На овим конгресима претресају се сва питања у вези са стварањем што бољих услова за рад и за унапређење трговачког помоћног особља. Сретства за извршење овако широких задатака Б. Т. О. црпе углавном из завештања, која јој остављају трговци било за живота било после своје смрти. Данас удружење