Општинске новине

2

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 867

нијим социјалним потребама, биле примораие да предузму лично грађење јевтиних станова. Енглеска, Италија и Француска су извршиле читав низ рефорама у својој станбеној иолитици и све су саме почеле да израђују станове, јер се то показало као најбоље и најпрече средство да се станбена криза реши. Енглеска је спровела систем зидања станова у директној општинској режији, Италија је завела нарочите комуналне канцеларије за јевтине станове (енте аутономе) док је Француска (закони од 1912 и 1922) применила у компромису оба горња система на тај начин што законодавство поклања доста пажње Италијанском систему али исто тако одобрава и директно учествовање општина у изградњи јевтиних станова под извесним условима. Енглеске власти нису се задовољиле само да спречавају социјално-грађевински неред и да руше нездраве грађевине. Оне су се постарале да спроведу једну политику изградње општинских станова. У Таун планнинг акт-у из 1925, законодавац овлашћује Енглеске градске општине да могу градити станове у најширим размерама дајући им потпуну слободу делања. Да би то извеле Енглеске градске општине су слободне да закључују зајмове и да издају облигације гарантоване општинским прирезом уз одобрење Локал Говернемент Боарофа, неке врсте Министарства унутрашњих дела. Општине могу лако да закључе зајам и на 80 година. Пошто се зграде сазидају могу се издавати чак и меблиране тако да општина узме на себе улогу неког хотелијера. Тако, у Лондону постоји општински меблирани хотел за нежење. До 1914 у Ирској је на тај начин сазидано 52.000 кућа, које престављају вредност од 8 г /г милиона фунти стерлинга. Лондонска општина од својих зграда вуче 7,20% прихода; Гласгов је сазидао 2149 станова, Ливерпул 2886 и т. д. 1925 је у целој Енглеској сазидано 160.000 кућа од стране градских општина, од којих су 22.000 у самом Лондону. Једна од главних заслуга Енглеске владе је у томе што је тако брзо и тако правилно схватила сву озбиљност станбеног питања а што нису урадиле, бар у тој мери остале европске државе. Енглеска тако на годину дана после рата, 1919 године доноси велики закон Хоусинг енд Тацн Пленинг Акт који потпуно регулише станбена питања у њеним градовима. У опште узев, питање станова у Енглеској је читава теза која би нас далеко одвела ако би је подробније расмотрили. Нама је само циљ да на овом месту нагласимо разне могућности решења станбеног питања да би затим извели неке закључке с обзиром на наше Београдско станбено питање, које је за

последња три месеца врло снажно стављено на дневни ред. Другу врсту начина изграђивања општинских станова видимо у Италији. Италијанске градске општине још врло рано се упуштају у станбено питање. Тако, још 1867. године, тако рећи у доба конституисања Краљевине Италије, један закон прописује мере за побољшање хигијене и начине изградње станова у градовима. Од 1880. г. — а то је неоспорно ретко занимљиво јер је била потпуна новина за своједоба — италијанске општине почињу са директним изграђивањем станова. Милано, Рим, Венеција зидају у велико, 1908 год. иницијативом г. Луцати-а донесе се и закон о општинским становима. По њему градске општине имају права експропријације да би зидале станове а са друге стране — која је важнија — закон ставља иа расположење општинама све фондове појединих локалних штедионица, осигуравајућих друштава, популарних банака и т. д. Јер изнад свега станбено питање је финансиско питање и потребно је по јевтину цену наћи новац, који је готово свуда скуп. 1925 године Италијанске општине су биле изузеле неких 305,000.000 лира из разних штедионица за ову сврху. Прва комунално-социјална канцеларија за јевтине станове основана је у Риму 1904 г. Она је одмах добила једно завештање од 1,700.000 динара и више од 20.000 м 2 терена. Сличне канцеларије постоје данас у Болоњи, Напуљу, Турину и т. д. Французи су направили компромис између енглеског и италијанског начина. Од Енглеза су узели могућност да и сама општина, ако је то неопходно погребно, може да узме у своје руке грађење станова а од Италијана систем стварања канцеларија јевтиних станова. Пре но што пређемо на наше прилике додирнућемо подробније неколико најкарактеристичнијих примера европских решења станбеног питања. То би можда могло да нам послужи и за углед. Досадање излагање је била чиста аналитичка теорија, а сада да видимо какве је резултате она дала. Европске занимљивости у том погледу су: Француска са својим Лушеровим законом, Немачка са својом Боден-Политик-ом, Енглеска са својим горе споменутим целим апаратом закона и најзад решења града Беча. Француска је, као што смо рекли, још одмах после рата начелно решила, али не без озбиљне борбе са својим Државним саветом, да општине могу зидати и у својој режији јевтине станове и бавити се том врстом муниципализма, а јака урбанизација и оскудица у становима захтевала је да и сама држава поведе о томе више рачуна. Као најбоља форма ипак је изабрата она компромисна, коју смо горе поменули а као