Општинске новине

Стр. 868

ОГШТИНСКЕ НОВИНЕ

најбољи закон показао се Лушеров Закон. Разматрајући Лушеров Закон човек добија јасну слику колико је питање станова код Француза озбиљно схваћено и као га је држава решила јер се и озго морало притећи у помоћ. У резиме-у је Лушеров закон једна нелика социјална ствар и он показује колико су општине морално потпомогнуте од саме државе. Поред незнатних малих подухвата појединих француских градских оиштина да станбено питање реше, Лушеров закон нам најбоље износи како и на који начин су Французи схватили то питање. Нека нам се не замери ако овде зађемо мало и у детаљ јер је он за нас сада врло поучан и добар. Нарочито погођене узнемирујућим бројевима из своје статистике о опадању рађања у земљи, француске владе су тежиле да решењем свог станбеног питања зађу мало дубље и у сам породични живот те да поред чисто техничког и хигијенског решења питања станова, допринесу и побољшању доброг и здравог породичног живота, па преко њега н побољшању процента рађања. Зато њихово законодавство и поред тога што ствара нове и здраве насеобине по разним градовима и поред тога што повлашћује изграђивање читавих нових предграђа и „сите-жарден"-а има у себи, поред чисто те урбанске стране, мно1 о већи социјални и етички значај. Оно се не сгара једино о техничком и хигијенском уређењу станова већ својим згодним замислима и параграфима хоће да створи нове, здраве, штедљиве француске породице, које ће сигуруно дати као резултат грезвене и патриотски свесне грађане. Сан сваког раденика, оца француске породице је да има своју кућу, чији ће он бити једини и апсолутни сопственик. Тај је инсгинкт веома стар не само код Француза него и код свих других народа. Француски законодавац је хтео нарочито да га подржи и поткрепи да би тим путем доспео до решења тешког социјалног проблема станова. Французи сматрају да је то најбољи лек против голотиње, најбоље средство против незадовољства маса и најбоља препрека против комунизма. Они су зато на прво место повлашћивали породице, давали им могућности да дођу до своје куће, сматрали да се свако урбанскосоцијално решење мора почети од породице па су тек на друго место, али са истом толиком пажњом, старали се о свему техничком и хигијенском уређењу. Главне личности које су од 1894 год., од првог закона о давању имања раденичкој класи, радиле на том питању све до данас, јесу познати посланици и социолози: Рибо, Пол Строс, Леон Буржоа, Сигфрид, Бонвеј и најзад Лушер. Последњи Лушеров закон од 13. јула 1928 скуп је свих пречишћених идеја и тач-

них смерова француске да реши своје толико важно социјално питање. Лушеровим законом се даје могућност извесним повлашћеним особама, које ћемо доцније навести да: а) узму под најам или купе какав терен под необично повољним условима, б) да постану сопственици једне куће са баштом или без исте, в) да повољно купе какво мало имање уз кућу погодно за шталу, кошару, обор или ма какву зграду која је потребна пољопривреди и најзад г) да изнајме или да здружено купе стан у кући за издавање. Да би се избегло обраћање Држави за сваки поједини случај, влада је створила извесан број организама (друштава) који ће да служе као посредници између ње и молиоца. Ти приватни организми, који су наравно под државном контролом и који се старају о извођењу и извршењу закона о јевтиним становима, су разна друштва нарочито створена за тај циљ. 1 ) Држава је свим тим друштвима признала право на рад, дала позајмице, уступила и новчану и моралну и законску помоћ, контролишући цео унутрашњи рад друштва. А да би се та друштва што боље развила и да би их било у што већем броју, држава је овластила своје окружне и општинске управе да могу уписивати њихове акције, наредила је да треба да им уступају терене, куће да им дају финансиске гаранције и зајмове. Чак и саме градске Општине могу да престављају једно такво повлашћено друштво (пример: град Париз). Сем тога само ослобођење од пореза и од свих локалних такса за такве нове зграде за дуги низ година преставља засебну привлачну страну питања. Личности сиротог стања, нарочито раденици који живе искључиво од своје зараде, повлашћени су огромно Лушеровим законом. Али практично и ако текст није довољно прецизиран ради се о лицима скромних прихода: занатлијама, раденицима, малим чиновницима и најзад, чак и скромним рентијерима. А нарочиту повластицу уживају породице са много чланова, ратни инвалиди и стари ратници. Главна карактеристика Лушеровог закона је у овоме: Ако сте ви раденик, скроман чиновник, мали занатлија па сте уз то и отац двоје деце, значи да имате породицу и да чините једну социјалну јединку на којој базира данашње друштво и држава, а уз то сте се показали вредан и штедљив, мислили сте на своју будућност и скупили неку пару али

1 5осЈе16 (Зе сгесЈН ЈтшођШег; босШб с)' АШаИоп а ћоп тагсће; ОШсез рићНсз (1ераг1атеп1аих; ЗосШе <3е зееоигз тиШе1, разне сајззез с!' ераг§пе, сЈез авзосјаиопз <!' иИШе риШ^ие е{с.