Општинске новине

Дипл. хемичар Јован Валдман

Контрола животних намирница и конгрес хемичара за испитибање жиботних намирница у Баден-Бадену — Немачка

Питање о контроли животних намирница постаје све важније и актуелније.Оно се развија упоредо са подизањем културног живота и општим напретком једне земље. Може се без претеривања рећи, да оно треба нас да интересује исто толико као и питање саме исхраке. Добра и правилна исхрана је у најтешњој вези са квалитетом робе, која се под именом животних намирница продаје; контрола квалитета те робе, нарочито у великим градовима и агломерацијама становништва, нужна је мера обезбеђења добре исхране грађанства. Ако квалитет робе не одговара потребним условима, онда се мора тражити пута и начина да се он поправи и побољша. Сама контрола животних намирница није ограничена на констатовању да је роба исправна или неисправна, већ даје у овом другом случају на основу хемијско-бактериолошке анализе, директиву како ће се ова незгода уклонити. Стога поменута контрола у свима земљама добија све шири и крупнији значај; она се креће у два главна правца. Потребно је пре свега стати на пут продаји и трошењу неисправне и укварене робе као директно шкодљиве по здравље, као и многим честим фалсификованим животним намирницама које нису шкодљиве, али које у виду обмане потрошача уманују ефект исхране, дакле индиректно наносе штете здрављу, а директно материјалним интересима и кеси грађанства. Међутим фалсификовање животних намирница није ретка појава. Нека као један од многобројних примера послужи слађење лимунаде и других безалкохолних пића сахарином. Свима нама је познато да сахарин не представља никакав отров нити је шкодљив, али он и не храни наш организам, он га напушта у непромењењеном облику онако, као што смо га и унели. У много случајева је и код нас био у употреби у место шећера. Његова сласт компаративно премаша шећер око 500 пута; то би значило, да један трговац са 1 кгр. сахарина може у својим лимунадама да замени количину од 500 кгр. шећера. Разумљиво је да један напи-

так у коме има на пр. 7% шећера представља извесну хранљивост, док други који би се продавао за исти новац, а који је слађен сахарином нема никакву. Даље, и не мање познато је, често фалси(ћиковање алеве паприке додавањем баријумсулфата и других примеса које могу битишкодљиве по здравље —• или брашна, што није шкодљиво али претставља обману потрошача. Исто гако је више пута констатовамо да се у кобасице ставља већа количина брашна или хлеб. — Одвојено од тога што је то фалсификовање ове врсте месних производа које служи исхрани, и што је квалитет робе слабији —• ова врста злоупотребе потрошачког поверења, може, а нарочито лети, да доводи до таказваног киселог врења у кобасицама, што омогућава брже и лакше развијање бактерија, које су директно штетне по здравље; а у извесним случајевима може изазвати тешке појаве интоксикације. Фалсификовање разних зачина исто тако је честа појава. С обзиром на наше прилике оно се најчешће практикује у продаји млевене кафе, која је измешана са разним сурогагима: наутом, прженим јечмом, кукурузом и т. д. што је нарочито ушло у обичај после рата и даван-ем концесија за продају млевене кафе појединим лицима, која су ту концесију злоупотребљавала. Због тога су у свима земљама створени закони о намирницама и сузбијању злоупо.реба. Евиденцпју о томе воде стручна лица, лекари и хемичари, који се сваке године састају и у узајамној сарадњи излажу своја најновија запажања и износе најновије методе рада и побољшавања на том пољу. И ове је године одржан такав један конгрес хемичара у Баден-Бадену, на коме сам имао част да као званични делегат присуствујем од стране београдске општине. У овоме чланку износим кратак преглед н.чјважнијих момената тога конгреса, као и неколико нових метода, које су од стране немачких хемичара усвојене на томе конгресу.