Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 871

Двадесет ссма главна скупштина немачких хемичара за испитивање животних намирница одржана је у Баден-Бадену у времену од 11. до 13. маја 1931 године. Учесника је било око 170. Међу овима је било и страних делегата. Од говорника су се нарочито истакли: проф. др. др. Еемер, Бајтин, Јукенак, Ротенфусер, Тилманс и многи други. Поред много стручних предввања било је и веома занимљивих дискусија, нарочито око избора нових метода за хемијску анализу млека. Конгрес је почео 11. маја у свечаној сали Курхауза. Претседавајући проф. др. Бремер, отвара.јући конгрес поздравља сие присутне чланове и стране делегате, одмах даје реч др. Мелиору који говори о винарском закону из 1930. г. Д-р Мелиор у главноме је рекао ово: често се дешава да се страно вино у Немачкој продаје као домаће и да се домаће вино меша са страним винима, сматра да је једна четвртина целокупног обрта на бази све спекулације. Износи укратко одредбе закона који то изрично забрањују, као и обезбојавање црног вина са угљем. које би се после продавало као бело. Мешање црног вина са белим вином исто је законом забрањено. У Немачко.ј је дозвољено мешање страиих вина са немачким а никако обратно (Винарски закон од 7. маја 1903 год.). Дозвољено је у извесним случајевима и додавање шећера вину. По немачком закону од 20. априла •911 год сматра се да је врење у вину завршено кад је исто ослобођено гљива (квасцч). ."•а вина која се извозе у иностранство дозвољено је у извесним случајевима додавање алкохола (етил), али се води строга евидеиција о квантитету истога. У краткој дискусији која се после тога развила о методамз за евентуална одређивања вештачког вина у правом или за разна мешања нпрочито додавање воде, није било чарочитих новина. Затим Др. Мерес износи начин спровођен.а контроле животних намирнииа у разним лемљамс! и кажњавање неисправности. Сматра ла је шрајцарски закон у много случаје ,! а у примени у страним земљама. У Немачкој су специјалним ззконима прецизиране норме животних намирница у односу на локалне прилике. Др. Тилманс, проф. сматра хемијску анализу воде која се употребљава за пиће као непотпуну и захтева у сваком случају и бактериолошку анализу, а осим тога ако је у питању извор или какав бунар и извештај комисије о терену, јер је он имао случај како сам каже да је у једној мало.ј варошици у Немачкој зидагЈО цело једно постро.јење за одузимање гвожђа води и да се после хемијском анализом утврдило да та вода практички уопште не садржи гвожђа.

Др. Бере чита индекс средства која су се употребљавала у рибљим конзервама. 1928 године је пссле дуже дискусије законом усвојено да се само она конзервирајућа средства дозволе која су неопходна а не као евентуалне мере предострожности. Дан дањи су у Немачкој забрањена ова средства у рибљим конзервама: Естри пара-окси-бензоеве киселине, мравља киселина, хекса-метилен тетрамин и водоник супероксид. На питање једног учесника у којој би се количини у конзервама могао у хекса-метилен тетрамину доказивати формалдехид Др. Бере одговара да је већ колична од 0,05% немогуће доказивати, као ни естри пара-окси-бензоеве киселине које се исто тако не могу више доказати после извесног времена. Из тога разлога би била немогућа хемијска контрола о дозирању са тим средствима и због тога се они одбијају. Дозвољава се само натриум бензоат. Немачки су хемичари уопште противу конзервирајућих средстава јер говорник каже да ако се за доручак у маргарини једе салицилна киселина, за ручак у конзерви хекса-метилен-тетрамин а за вечеру неко јело у коме има бензоеве киселине ипак би та средства после извсног времена пореметила физиолошку функцију организма.. Др. Рајф. Доказивање бензалсорбита помоћу бојене реакције са ацетоном обавља се по овој шеми: . с 6 н 5 сн|о^Шс. гп а ) с! н; сно=:н:|с> со 0,02 — 0,3 а) + 9 см 3 воде + 0,3 см 3 (СН,) а СО меша се и пушта из пипета 0,05 — 0,52 см 3 Н 2 80 4 . конц . меша се и ако су мале количине бензалсорбита присутне добија се наранџаста боја за неких 10 минута. Др. Др. Кениг, Петри и Пиреки говоре о разним врстама дувана и о начину гајења дуванске биљке, ређа.ју се опити са малих плантажа где процентни састав никотина варира у широким границама од 0,3—2,4°/о уопште се сматра у колико је година влажнија у толико мање никотина у дувану има и обратно. За цигарете се данас сматра као нормална количина никотина 1,5%—1,6% (у Немачкој). Успело се у последње време а нарочито фабрика цигарета Нестор Гианаклис Г. м. Б. X. у Франкфурту н. М. да пусте у оптицај цигарете до 0,8% никотина. Исте се декларирају као цигарете сиромашне са никотином. На седници од 12. маја 1931 године званично су утврђене следеће норме за цигарете; до 0,1% слободне од никотина, до 0,8% сиромашне са никотином. Физиолошко дејство никотина по мишљењу Др. Кенига почиње тек од 0,5%. Др. Бекел сматра као важно одређивање хлор рефракционог броја у млеку а само од-