Општинске новине

Стр. 876

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

конструисати и сашити униформу општинских патролџија. Стара кућа у Јевремовој улици, грађена 1830 године, била је њихова касарна, а у подруму те зграде имали су трпезарију. Ако би се та зграда прогласила као депанданс музеја, могле би се тзмо направити фигуре са униформом старих београдских патролџија. Реконструисати у миниатури Стамбол капију. Ово се може лако постићи према неким летописцима — Чупићева годишњица — чији се описи потпуно слажу са сличним капијама које су и данас очуване (капија Галере у Солуну на чувеном друму Егнатија). Пре извесног броја година Београдска Општина поклонила је Обреновачкој Општини једну саку, буре, за поливање улица. Ова сака имала је позади црево, на цреву једну велику плехану решетку коју је један човек помоћу конопца њихао лево и десно и тако поливао улицу. По причању ова се сака још налази у Обреновцу; треба је добавити или направити миниатуру. Немогуће је на хартији побројати све оно, што је потребно. Свакога дана, свакога тренутка сами, пред очима нам излазе музејски предмети; не треба их дакле пропуштати, и збирка ће се мало по мало креирати. За музеј треба откупљивати само оне уметничке слике града, које имају своју говесницу. На тај начин београдски сликари биће принуђени да се посвете мало историографији своје престонице. Ако је немогуће за сада употребити зграду у Јевремовој улици, треба одмах одредити један општински плац на коме постоји ма каква зграда, па у дворишту прикупити предмете које време не квари а у зграду објекте етнографског значаја. У Тулбету Мустафа паше, које стоји празно у горњој тврђави, треба образовати једну малу колекцију предмета (ханџаре, синџире, заставе, одела, кубуре, узенгије старих хатова, фермане и т. д.) који би потсећали на турску владавину над Београдом. А, ако би се ово спровело у ширем обиму те би Тулбе било мало, онда у њему изложити предмете који би потсећали на трагичног Мустафа Пашу. За свој неуспех под Бечом он је од султана добио свилени гајтан и обесио се у Небојши кули. Тај се гајтан чува у бечком музеју и данас, а раније је био у Београду. Тамо се налази и свилена кошуља Мустафина као и рахтови — коњска опрема његовог хата. Покушати да се ти објекти добију натраг; исто тако проверити да ли се у бечком музеју налази и велики кључ Београдске тврђаве који у ствари није закључавао ни откључавао никаква врата, већ је само симболизирао достојанство тврђаве. У тулбету је пре извесног времена пронађен костур неког турског војсковође. У-

тврдиће се накнадно да ли је то костур паше о коме је реч, или неког другог. Треба учинити споразум с муслиманским верским властима да се Текија уступи општини и да се тамо оснује један мали музеј Доситеја Обрадовића јер је он тамо становао, и тамо умро 1851 године. При паркирању једног дела тврђаве, пре годину дана скинута су стара гвоздена крила кована од железа и мертечких јексера, са Карађорђеве капије. Штета је одстракити и један обичан камен из тврђавских бедема који на себи носи печат ма које епохе, камо ли једна врата на која је ушла,. с муком, наша слобода године 1806. Одмах издати један распис оделењима а објавити грађанству да пре но што приступа рушењу ма каквих старих зграда о гоме обавести музеј на десет дана раније. Преко ноћи поруше се читави комплекси и за месец дана имамо нов изглед и не сачувавши фото- $ графски снимак, тако да кроз неколико година нећемо моћи рећи: сад је ту ова палата, а гледајте шта је на томе месту било раније. Исто тако треба апеловати на грађанство да приликом копања земље за темеље нових грађевина не униште нађене предмете ни објекте већ да одмах извештава музеј. У Доњем Граду постоји велика пећина испод оне највеће литице; ту би се могла створити једна интересантна депанданса музеја, кад би се тамо прикупила колекција старих чунова, кајика, шајки, једрилица које су некада, кад није било пароброда пловиле испод Београда. Ако их у Београду нема, није потребно правити по нацртима старих гравура; довољ* но је отићи на Охридско или Преспанско језеро па наћи кајике оних истих форми какве су имали Турци у Београду. Уосталом, није искључена могућност да се у београдској тврђави једнога дана из земље ископају остаци старих кајика, и то на ономе месту где је у тврђави било „језеро" које је данас исушено али се јасно виде његови трагови као и остаци објеката који су уз то ишли. Но о томе биће речи доцније! Сачинити збирку старинских алата некадашњих београдских заната: бојаџиски, пушкарски, абаџиски, опанчарски, казанџиски и т. д. Сви ови занати, у колико нису пропали, променили су своје алате. Старе београдске бојаџије имале су ћупове човечијег раста, у којима су кували вунена ткива потопљена у боју. Како су то били већином неписмени људи, и нису знали за књиговодство, а морали су памтити сваку сељанку или варошанку и какве је боје чија пређа, то су имали разнобојне дрвене рабоше у дупликату (близанце) с подједнаким зарезом. Кад домаћица дође по своје предиво, она покаже рабош, бојаџија га упореди са сво-