Општинске новине

Стр. 888

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

доњој Аустрији) до Троезмиса (у Добруџи) размештено је осам легија. Године 101, 21 марта дошао је и сам цар на граннцу. Његов поход почео је од Сисције (Сиска). У Сингидунуму се цар подуже задржао. Ту је било прикупљено пет потпуних легија, више одреда из других легија, затим' врло бројне сарматске, панонске, далматинске и мавританске ауксилиарне трупе. Како је једна легија бројала шест хиљада

После победоносног рата војници доносе Трајану глађе Дачана

људи, морало је тада бити у Сингидунуму само регуларне војске око тридесет хиљада, не рачунајући ту ауксилиарне трупе, чији је број био, може бити, још и већи. За време свога боравка у Сингидунуму цар је извршио смотру војске, затим је кренуо путем крај десне обале Дунава, преко Трикорниума и Златног брега, ка Виминациуму, где је главни део војске са њим прешао Дунав и ушао у дачку земљу 1 ). Идуће године Трајан је потукао Дачане и њихова престоница Сармизегетуза предала му се на милост и немилост. Затим се цар триумфално вратио у Рим. Вероватно је, да је свуда, па и у Сингидунуму, преко кога је пут водио, као победник свечано дочекиван.

') Виловски: Сингидунум.

У то време отпочело је и зидање чувеног Трајановог моста у Казану. Већ 104 године Трајан је поново дошао у Мезију, да спрема нови рат против Дачана, које је био намислио коначно да уништи. Цела дунавска обала, од Сингидунума до изласка из клисуре, поново је тада утврђена и снабдевена свежим трупама. Рат 105 године био је фаталан по Дачане. Њихов краљ Децебал сам се убио, а Трајан је 107 године прогласио Дакију за римску провинцију, са средиштем у бившој Децебаловој престоници, која је названа Улпиа Трајана. Тиме је граница римског царства померена на север од Дунава и то померање било је по развитак Сингидунума догађај од првокласне важности. Сингидунум од Трајанових дачких ратова није више био погранична тврђава, већ мирно место у унутрашњости земље. Важне комуникационе везе провинција, у којима су се одигравали по царство врло важни догађаји, пролазиле су баш кроз Сингидунум. Из Италије путовало се преко Сисције, Сирмијума и Сингидунума за нову провинцију Дакију. Са севера из Норика и Паноније путови ка југу, ка Тракији и Византу, водили су такође преко Сингидунума. Поред тога од Трајана, па све до Аурелијанове владавине, више од једног и по века Мезија и у њој Сингидунум живели су у потпуноме миру. Трајанова смрт 117 године затекла је његовога наследника Адријана у малој Азији. Зато Адријан похита у Рим и, пошто га је пут водио једним делом дунавске долине, прошао је кроз Виминациум и Сингидунум. Тада је вероватно Виминациум подигнут на степен муниципије. Под тим мирољубивим царем и под његовим наследником Антонином Побожним, Рим скоро и није ратовао. На све стране градило се и стварало. Поред осталих великих радова, који су извођени под Адријаном, рађено је и на утврђивању места крај Дунава, мада Дунав више није био граница царства. Свакако да је том приликом и у Сингидунуму извршено знатних грађевинских послова. Више од века и по на ушћу Саве у Дунав текао је спокојан културни живот. Сингидунум се налазио у периоду напретка и мира, чије благодети није дотле уживао, а и после тога требало је да протекну дуги векови скоро непрестаних трзавица, да би Сингидун^м опет доживео једно столеће без ратова и кргаавих сукоба око његових зидина. За то време у целоме царству трговина је знатно напредовала. Провинциске вароши постале су миниатуре Рима, са скоро свима установама, које је имала и метропола.