Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 889

Дуго затишје и Сингидунум је искористио, да се развије и да створи све предуслове за своје подизање на степен муниципије. Али, већ у то време, варвари су били почели да се комешају на границама великога царства. Адријан је морао слати војску против Роксолана на Пруту. Антонин Побожни угушивао је побуну Бриганта у Бретањи. Под мудрим и врлим Марком Аурелијем на царство су навалили Парти и Германи, тако да им се он са тешком муком одупирао. Његов наследник Комод морао је куповати мир од Маркомана. По смрти малоумног и крвавог цара Комода 192 године, настале су опет борбе око престола. У Риму су проглашени један за другим два цара, у Сирији трећи, у Бретањи четврти. Али дунавска је војска и овога пута однела победу. Од свих кандидата, које су легије истакле, први је у Рим стигао Септим Север, одлучни и енергични Африканац, изабраник дунавске војске. Септим Север као провинцијалац увиђао је колику важну улогу играју провинције и стога им је дао многе повластице на рачун Рима и Италије. Он је обасуо војску почастима и подигао у Риму и по провинцијама многе монументалне грађевине. Између осталих права дозволио је војницима да могу становати са својим конкубинама и то је, по једноме мишљењу, имало за последицу подиза ње канаба на степен градова. Војници, у царско време, нису смели да се жене, али су имали право да држе љубазнице. Четири године Септим Север лично је обилазио провинције, па је свакако, у то време посетио и Подунавље, које га је прогласило за цара и Сингидунум, где је логоровала читава једна легија. У то време Сингидунум, који је већ био уређен као муниципија и званично је добио муниципијално право. Ту му је привилегију свакако цар дао као награду за приврженост престолу. По једноме чак мишљењу Сингидунум је под Септимом Северном постао и колонија, али за то нема доказа. Септимов син, злогласни Каракала, који је убио рођенога брата у мајчиноме наручју, дао је право грађанства свима становницима царства и та реформа такође је утицала на живот провинцијалних муниципија. Од његовога времена настаје око римског престола опет низ скандала. Каракалу је убио и наследио Макрин. За њим је дошао на престо Елагабала, који је установио женски сенат за расправљање о моди и изазвао читав низ брука. Пошто је Елагабала убијен, на престо се попео Александар Север. Његово име носила је једна кохорта, чији су ветерани живели у Сингидунуму. Скандали и убиства у Риму нису могли бити без утицаја ни по живот провинцијалних градова. И у Сингидунуму, и у главноме

месту провинције Мезије, у Виминациуму, без сваке сумње, долазило је до побуна и изгреда. То сведоче и статуе без главе, које су налажене у та два месга и које су обезглављиване свакако у време кад би они, којима су биле посвећене, пали у народну немилост. После смрти Александра Севера, који је убијен 235 године, настала је војничка анархија, у којој су провинциске легије узеле врло активног учешћа, без обзира на страховиту опасност, која је од варвара већ у велико претила свима границама царства. Провинције су саме морале да се брину о својој одбрани и свака је за свој рачун бирала себи императоре, од којих се већина није дуго задржавала на престолу, а било их је који су гинули после неколико дана царевања. За нас је од те гомиле царева једино интересантан Деције, који је рођен у Срему. Њега су за цара извикале 249 године легије из његовог родног краја, Паноније. Тај избор свакако је помагала и сингидунска IV Флавијева легија, која се налазила на панонској граници. Деције је погинуо 251 године на Доњем Дунаву, у борби против Гота и то само зато, што га је изневерио Требониус Галус, управник Мезије. Готи су затим са доњег Дунава продрли чак у Македонију. Доба мира тим је дефинитивно прошло и за Мезију и за Сингидунум. Време крвавих ратова појавило се на прагу. За дванаест година на престолу се измењало 29 царева, који су названи тридесет тирана. Најзад је 268 дошао на престо Клаудије II, родом Дарданац, енергичан и храбар ратник. Он је пожурио у Сингидунум, а одатле на Мораву, да пресече пут Готима. Код Ниша их је страховито потукао и зато је назван Клаудије Готски. Нажалост, он је већ после две године владавине умро од куге, а на престо се попеа Аурелијан, опет Илирац и син наших крајева. То је био поштен и исправан владалац. Видећи да не може успешно да брани Дакију од варвара, он је вратио границе на Дунав и Сингидунум је под њим поново постао погранично место. То је било највероватније 271 године. Римска војска и римски грађани из Дакије преведени су тада на десну обалу Дунава. Горња Мезија подељена је на више провинција, од којих је једна названа Првом Мезијом. Она се пружала на запад до Сингидунума, на исток до Поречке реке, а на југ до данашње Ћуприје. Главни су јој градови били: Виминациум, Сингидунум, Ледерата (Рам), Пинкум (В. Градиште) и Талијата (Доњи Милановац).