Општинске новине

Стр. 894

ОПШТИНСкЕ НОВИНЕ

дање нових зграда, дозиђивање, надзиђивање и преправке. У прошлој години, међутим, укупно је подигнуто 273 зграде. Највише је издатих одобрења за приземне зграде. Новчано тржиште На тржишту новца у првој половини 1931 имали смо великих промена. Првих месеци почетком године тврдило се да постоје велике готовине код банака, а каматна стопа, која је, под дејством привредне депресије и сужавања волумена послова почела да пада од друге половине 1930, наставила је са падом. Овај пад зауставио је хучни почетак овогодишње грађевинске сезоне, која је повукла многе улоге и кредите из банака у циљу имобилизације. Живља тражња кредита деловала је на појаву извесне затегнутости на новчаном тржишту и на учвршћење каматне стопе. У јуну месецу прилике су се ипак донекле стабилизирале и данас у Београду, по личној анкети, важе ове каматне стопе: код водећих завода 9—11% за добре комитенте, код малих 14—18 па и више од сто. Судећи по извесним чињеницама треба ускоро очекивати даљи пораст каматне стопе. Грађевински кредити, којих је у овој сезони много повучено, плаћани су са 9—12%. А то је свакако много нарочито када се има у обзир њихова сигурност. Треба приметити да је за добро и нормално изграђивање Београда врло важно решење питања издашног и јевтиног краткорочног грађевинског кредита. По нашем мишљењу овај би задатак требала да предузме Општинска Штедионица пошто би она једина била позвана да га реши у духу општих интереса престонице. Организовањем јевтиног грађевинског кредита знатно би се допринело и смањењу закупнина. Новчарство У новчарству у погледу организационе стране имамо да забележимо три нромене. Прва је доношење закона, статута и уговора о Народној Банци, друга отварање филијале Општинске Штедионице, а трећа огварање филијале у Скопљу од стране Београдске Задруге. У Народној Банци, у вези са извршењем законске стабилизације динара, извршене су радикалне реформе. Циљ је ових рефорама да се Народна банка оспособи за фактично извршивање свих функција које јој намеће њен положај емисионе усатнове. Општа тежња која преовлађује данас у односу између државе с једне и емисионе установе с друге стране диктирајући цотребу што већег државног надзора, спроведена је у новом закону. Ингеренција државе над Народном Банком знатно је проширена и тиме је извршено, у духу принципа који су после рата, приликом регулисања односа између емисионих установа и државе, нужно сужавање раније аутономије банчине. Друга важна промена одно-

си се на пословање. На име, као емисиона установа њен први задатак лежи на монетарном пољу: издавање новчаница, стављање у промет ситног металног новца и куповина и продаја злата и девиза и др. 'Гек после овога долази банчин задатак у погледу одобравања и контроле краткорочних кредита и послова. Снабдевање народне привреде кредитом постаје, дакле, другостепена дужност Народне Банке чије је извршење везано за прву банчину улогу, која се ни у ком случају не сме пореметити. Природно да промене овакве врсте у централној новчаничној установи не могу остати без дејства. Нарочито због тога, јер Народна Банка стоји у средишту нашег новчарства на чији је развитак утицала и подражала га било у овом или у оном правцу. Али ће она овога пута утицати на много битније промене но што је до сада био случај. Пре свега, велики део старања о кредитним потребама народне привреде треба да предузме на себе постојеће приватно новчарство, нарочиго, када је реч о Србији, оно у Београду. Међутим, по својој организацији, јачини сретстава и техници пословања оно је, овакво какво је, неспособно да ту улогу успешно изврши. Распарчано у безброј завода, ограничено на најлакше и најуносније послове као типичне најпримитивније банкарске политике, без филијалних мрежа и скоро без икаквих веза са иностраним тржиштима капиталом, ово се новчарство мора прилагодити новој ситауцији и оспособити за извршење нових задатака. Пут за прилагођавање јесте: концентрација најширег опсега, мобилизација капитала, организационо и техничко усавршавање, проширење филијалне мреже, и успостављање што ужег контакта са иностраним тржиштима. Савремено новчарство изналази, води и развија послове, а не следује само пословима као што то чини наше. Општинска Штедионица и ако је, такорећи, још на почетку свога пословања, отворила је своју прву филијалу (ул. Кр. Александра 95). Тиме она показује пут београдским банкама којим су оне већ давно требале да пођу. Овакав почетак Општинске Штедионицедајенам право даверујемо да ће се она у скорој будућности оспособити да заузме видно место у београдском новчарству. Најзад, и београдске банке увиделе су иотребу да поклоне пажњу изграђивању своје филијалне мреже. После Јадранско Подунавске и Београдска Задруга отворила је своју филијалу у Скопљу. За јачу филијалну мрежу, међутим, услов је да се претходно у Београду створи неколико великих завода. Ако се овај процес не деси ускоро Београд ће у југословенском новчарству као целини заузимати све слабији положај. Радно тржиште у првом тромесечју 1931 Радно тржиште у првом громесечју 1931