Општинске новине

Привредна хроника:

Владислав Миленковић, новинар Стање привреде Београда у првој половини 1931 год, ОпшТи поглед — Новчано трЉиште — Новчарство — Радно трЉиште у првом тро> месечсју — Скупоћа у априлу и мају — Савез трговачких удру&еша — Занатство

Да би се имала приближна слика о развитку привредие радиности једнога града нужно би било да располажемо најелементарнијим податком: колико је у којој грани нових предузећа, колико је њих пропало, променило власника итд. Али ми тих података немамо. Трговачка, Индустриска и Занатска Комора у Београду воде статистику о издавању одобрења за протоколације. Цифра која претставља збир издатих одобрења, не значи баш ништа. Ту се, пре свега, не зна колико се односи на нове радње, колико се одобрења стварно и реализра, колико се односе на личне и имовинске промене у фирми итд. Ону другу статистику, у погледу гашења, ликвидације и пропадања београдске коморе уопште не воде. То је велики недостатак њихова рада, који им, по нашем мишљењу, онемогућује и правилно вођење политике. Стога би београдске коморе требале да посвете пажњу овом питању и нађу могућности организације ове статистичке службе ако не за цела своја подручја, а оно барем за Београд. Организација овога посла не претставља никакве нарочите тешкоће. Затим би београдске коморе требале да прикупе и остали нужан статистички материјал о привредном животу и развитку Београда. Индустриска комора треба да нам да тачну статистику индусгриских предузећа у Београду, њихов производни капацитет, у колико су акционарска друштва преглед билансних ставова по годинама, број упослених радника, положај у погледу набављања сировина, колико производње пласирају у Београду за локалну потрошњу, а колико извозе у унутрашњост итд. Те би нам исте податке, и ако нешто теже због великог броја предузећа, могла да пружи и Занатска комора. Трговачка комора би била дужна да нам да податке о броју трговачких радња, о кретању промета (у свакој бранши рачунато са по неколико типични^ радња), о раз-*ијању трговине на велико итд. итд. Располажући оваквим неопходним статистичким ма'еои.јалом у коме би биле индициране многе п~>јаке и тенденције Коморе би могле много ефикас-

није да утичу на стварање што повољннјих услова привредног развитка у колико ови зависе од приватне иницијативе, локалне па и централне управе. Привредне прилике Београда у прг.ој половини 1931 не показују знаке неког осетнијег погоршања. Свакако, отсуствује и неко Еидније побољшање. Индустрија у колико ради за извоз на унутрашња тржишта морала је да редуцира своју производњу обзиром на опадање куповне моћи. Исто тако опао је и промет у трговини ангро. У вези са опадањем промета наступиле су и тешкоће у погледу редовног извршења обавеза и плаћања. Па ипак није било већих потреса и стечајева. Доказ да се ова врста трговине свела на куће финансиски најбоље фундиране. Што се детаљне трговине тиче она, са малим изузетком, одржава свој промет. То објашњавају два разлога. Први је, да у Београду скоро половина привређујућих лица има сталне и непромењене приходе (чиновници), а други, што у овој години имамо врло велику грађевинску делатност. Београдска Трговачка Комора за првих 5 месеци ове године издала је 526 одобрења за отварање трговачких радњи То је рекордна цифра за последње четири године у овоме периоду: 1928 461, 1929 397, 1930 357. Свакако да оволики број издатих одобрења долази највише због великих личних иромена у фирмама, изилажења из радње, предаја радње, разортачења, уортачења, преноса фиоме итд. Жива грађевинска делатност може се тумачити тежњом за већим и сигурнијим пласирањем и укамаћењем. Данас је већ мали број оних који зидају са претежним делом туђих сретстава. Највише се зида сопственим новцем. На другој страни опет имамо велико појевтињење грађевинског материјала, а врло јевтину радну снагу. При таквим околностима, свако ко зида властитим сретствима, обезбеђује себи знатно укамаћење па ма и под претпоставком да закупнина спадне. За првих непуних пет месеци у овој години издато је више од 220 одобрења за зч-