Општинске новине

Стр. 915

ћањима. Она ће то разумети и знаће дениги вашу љубав и вашу оданост. Ваша посета родној груди везана је за један велики посао. Први исељенички конгрес, који ви држите у Југославији треба да уроди жељеним плодом на заједничко добро нашег народа. Ја сам уверен да ће резултати вашег труда бити дстојно награђени. Желећи вам пријатан прозод у престоници Југославије и срећан и успешан посао због којега сте превалили тако далеки пут, ја вам кличем из дубине свога срца: Живели браћо!"

Наши исељеници из Америће са претстађницима Београдсће општине, на чијем је челу претседник г. Н. Крстић, ћрећу са железничке станице Немањином улицом. На говор г. Н. Крстића одушевљено је одговорио г. Јурај Девић, професор у Америци, изражавајући сву љубав, коју исељеници осећају према земљи која их је родила и дала им највеће благо: слободу! Затим су гости са заставама и музиком на челу прошли кроз варош, главним улицацама, поздрављани успут бурним клицањем раздраганих Београђана. У току дана гости су се одмарали и разгледали Београд, дивећи се његовој лепоти и напретку, а у пет сати по подне у свечаној сали Универзитета одржан је конгрес. На конгресу су говорили: г. г. Милан Марјановић, претседник конгреса, Миле Павловић, Драгомир Обрадовић, бив. министар, V име Јужносрбијанапа, гђа Лепосава Петковић, у име Југословенског женског савеза и други. На крају конгреса г. Марјановић је саопштио, да је конгрес преко Маршалата топло поздравио Њ. В. Краљ, захваљујући на поздравноме телеграму од стране конгреса. Секретар конгреса прочитао је телеграм г. д-р Чока, који у име исељеника из Истре поздравља конгрес. Ова депеша поздрављена је бурним клицањем и аплаузима.

После г. д-р Милорада Недељковића, директора Поштанске штедионице и општинског одборника, говорио је још и г. д-р Домић из Магаламеса у републици Чиле, па је тиме говорничка листа исцрпљена. На крају конгрес је једногласно усвојио следећу РЕЗОЛУЦИЈУ: I Овај први састанак југословенских исељеника у Домовини, који је имао карактер припремног исељеничког конгреса, доказао је могућност и корист овакове сарадње између исељеника и домовине, па се на основу тога сматра потребним продужити овакво деловање и дати исељеничком конгресу значај једне сталне установе. Зато се приређивачима овога конгреса и то: Организацији исељеника у Југославији и излетничком одбору у Америци ставља у дужност, да наставе свој рад у пиљу да тај конгрес обухвати све наше исељенике па ма где се налазили, те да добије и формално репрезентативан карактер. II Пошто прилике и расположење међу нашим исељеницима појачавају тежњу враћања исељеника у домовину, конгрес закључује да организација исељеника у Југославији у споразуму са односним државним надлештвима и другим организацијама одмах приступи оснивању једног информативног посредничког бироа за исељенике и повратнике. Овом ће бироу бити уједио дужност да води бригу и о спровођењу свих осталих закључака овога конгреса. III Са живим задовољством конгрес је примио на знање одлуку Краљевске владе да на једнаки начин одштети све исељенике и улагаче како у Првој српској земљорадничкој банци тако и свим другим банкама код којих су пропали исељенички улози. Једнаким задовољством конгрес поздравља и стабилизацију наше југословенске валуте. Конгрес је уверен да се тиме враћа поверење исељеника у домовину и да ће то имати за последицу јаче учешће исељеника у изградњи њихове старе домовине. IV Учесници конгреса, који су овом згодом дошли из исељеничких земаља, са највећом радошћу констатују велику љубав и велики интерес за исељенике