Општинске новине

Стр. 916

ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ

као што и велики напредак и ред у својој старој домовини, те изјављују да ће на повратку у своја насеља савесно обавестити о свему што су доживели и видели и осталу своју насељену браћу. Истог дана до подне једна делегација исељеника, коју су сачињавали: г. г. Јурај Девић, професор из Питсбурга и претседник Југословенског клуба у Чикагу, Михаило Рокић, Лујис Сукела, капетан американске војске, д-р Дорић, Антун Грдина и д-р Берислав Анђелиновић, посетила је маршала Двора, Министра спољних послова г. Маринковића, г. Узуновића, заступника Министра финансија, и г. Марка Костренчића, Министра социјалне политике. У Маршалату Двора делегација се уписала у књигу, а са г. Марком Косгренчићем остала је у дужем разговору о исељеничким питањима. Пошто су гости разгледали Београд и његове знаменитости, Општина београдска ставила им је на расположење два аутобуса и неколико аутомобила, којима се једна група одвезла на Авалу, где је на гроб Незнаног Јунака положила венац; а друга група направила је излет до Опленца и поклонила се гробу Блаженопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца, на који је положила врло леп лаворов венац. После резгледања имања Њ. В. Краља гости су се из Тополе вратили у Београд. Увече, у девет и по часова, Београдска општина приредила је гостима вечеру на броду „Александар I". Ово вече проведено на броду који је тихо клизио плавим Дунавом на госте је оставило најлепши утисак. На броду је претседник Београдске општине, инж. г. Милан Нешић, одржао гостима ову срдачну и братску здравицу: Госпође и Господо, Осећам пријатну дужност, да на овом банкету који општина престонице даје у част вашу, југословенских исељеника из Сједињених држава Северне Амерпке, изразим велико задовољство Београда што види у својој срединп своје драге госте, своју браћу по крви и језику, који су прешли тако велики и напоран пут да би одржали свој први исељенички конгрес на своме родном тлу. Ви сте, драга браћо исељеници, могли осетити, на своме путу кроз своју земљу, колико су тесне везе које нас спајају, колико вас браћа воле, и могли сте прочитати на лицу свакога грађанина са којим сте разговарали, колико се радује што вас опет види у својој средини. Београд, који се гордо диже у срцу велике отаџбине, прожет је том истом братском љубављу према вама и моја би срдачна жеља била да у својој здравици

дам израза оној љубави која на уснама нашим кипти од обиља срца које братски куца за брата, па ма на ком крају света се он налазио. Добро нам дошли и живели! Пало вам је у очи, уверен сам, како се брзо, како, рекао бих американски, изграђује наша лепа домовина! Данашњим генерацијама историја ,/е бацила на плећа тешку дужност, да сврше за врло кратко време оно што су код других у прошлости срећнијих народа, радиле генерације кроз векове. Ми смо се без срџбе у срцу, без роптања; напротив, пуни одушевљења, прихватили тога тешкога али и благодарнога посла. Сећање на напоре из најближе прошлости, свест о неизмерном капиталу који је узидан у темеље Југославије, о капиталу рекама проливене крви, чини нашу вољу за успехом чвршћом, нашу енергију и снагу јеш већом. Ми ћемо успети, браћо, јер радимо и јер верујемо у усиех. У изградњи Југословенске отаџбине учешће вас, исељеника њених, није мало. У моменту највећих страдања, добровољци регрутовани у исељеничким редовима, стварали су ову земљу, гинући за нас и оне који долазе после нас, исто онако како су то чинила и браћа која су остала на својој родној груди. У темеље наше отаџбине узидана је наша заједничка крв и наша отаџбина је наше заједничко дело. И зато ваш први конгрес, конгрес југословенских исељеника који сте одржали у Југославији и ваша осведочена љубав према овој земљи дају нам дубоко уверење, да ће учешће ваше иа изградњи југословенске отаџбине у будуће бити из дана у дан све веће и све ефикасни је. На овом броду, чије нас само високо име побуђује на респект и дубоко национално одушевљење, на овим рекама југословенским, које су до пре дванаест година делиле југословенске земље и биле баријера између слободне Србије и насилничке двојне монархије, ја Вас позивам, Госпође и Господо, да испијемо наше чаше за срећу и славу носиоца Југословенске мисли, нашег љубљеног и херојског Владара Њ. В. Краља Александра I., и да му кликнемо из свег срца, топло и из једне душе: ЖИВЕО ЈУГОСЛОВЕНСКИ КРАЉ! Гости су из Београда отпутовали у унутрашњост Југославије да разгледају и диве се лепоти свога родног краја. Многи ће такође посетити своје домове и видети се са својима.