Општинске новине
СТР. 946 II јСИ-7Ј,П,—Ј7Д:ГПЈЈГЈ се оно отпочиње од десете године. Деца од забавииЈта до свршетка основне школе треба две трећине времена да проведу на свежем шумском зраку. Шумски је ваздух препоручљивији и далеко кориснији него мОрски. И ако је испитивање показало да је морски ваздух стерилан на читавих десет километара од обале, ипак је он за младе организме непогодан. Ако је тај млад организам још са пл}'ћном дијатезом — онда је чак и опасан, јер може да изазове болесне ерупције. Зато је шумски ваздух права благодет за децу и омладину. Пун озона, и ако са мање ултравиолетних зракова, ипак је он поред сунца и воде и добре и рационалне хране — божански спас наше деце. Кад је тако, онда је разумљив захтев нових социјалних хигијеничара да се сваке године бар 70% градске деце пошаље у шумска летовалишта. На жалост Београд је за последње две године успео да их пошаље — као што смо видели — нешто мало више од 500; место 30.000 колико је потреба захтевала. Ко је год студирао дечије питање, које је у свима културним државама истакнуто као једно од најважнијих на дневни ред, запазио је да се невероватно велика пажња поклања проблему дечијих градских забавишта. У швајцарским градовима сваки већи кварт има по неколико тих забавишта, са пространим игралиштем, баштом и терасом за сунчање деце. У колико се све више учвршћивала истина, да је за сузбијање туберкулозе у даљо.ј будућности најважнији рад на телесном одгоју деце, у толико се већа и озбиљнија пажња поклањала дечијим забавиштима; а упоредо и обдаништима за малу дечицу по сиротињским квартовима. Дечија забавишта нису само установе, где мали духови стичу прве основе, директне основе, за доцније образовање. У њима се не учи најлакше само који стран, културан језик, него се у њима, боље но и на који други начин ударају први и најважнији основи физичког васпитања, снажења тела и физиолошког отпора његовог, који ће у доцнијем детињем животу представљати његово најдрагоценије благо. У њима се буди и дух опште солидарности, дружељубља и хуманитарних осећаја, тако битан у моралном одгоју деце. Имали смо прилике да та дечија забавишта посматрамо у енглеским градовима, спеиијално у Фавершам-Кенту. Практични Енглези, код којих су за прве дане детињства важнија здрава плућа и снажна мишица, него правила коњугације, удесили су доиста на један јединствен начин ове мале и цветне дечије рајеве. Огромни зелени простори, као бескра.јан, кадифен ћилим, пружају се пред очима деце. Све врсте дечијих игралишта ту имају своја ме.ста, Љуљашка поред малог тркалишта, пи-
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ рамиде песка, поред нарочито обележеног места у шуми за жмурке и дечија витлања. За мало одраслије — футбал и гимнастичке справе а за све — тераса, широка и светла за одмарање и сунчања. Ни једно од тих бољих градских квартовских забавишта није без модерног купатила, већином са тушевима, и салом са кварц лампом. Није заборављена ни трпезарија — јер су деца ту преко целог дана — где будући грађани и грађанке Албиона добијају млеко, јаја, чувени Шкотланђански борвил, путер и џем. Енглези су свесни једне велике истине, коју никада није штетно подвући и нагласити, да од доброг физичког васпитања деце зависи здравље расе, зависи будућност нације и државе. И они су се том васпитању посветили свом снагом. У њему учествује и држава и општина, и појединци. Управо они се боре за палму у овој племенитој утакмици. Код нас се на жалост физичком васпитању поклања другостепена пажња. Оно је код нас бирократизирано. У њему се не осећа она потребна поезија радости као код Енглеза, него нешто усиљено, мртво, укочено под школском дисциплином, често пута милитаризирано. За то ученици место да се радују часу гимнастике, он за њих претставља један сат досаде, некорисне и врло често комичне досаде. Код наших основаца физичко је вежбање мање хладно и укочено- али и мање цењено од оних којима је поверено телесно васпитање деце. У Енглеској школе не пропуштају готово ни један лепши дан да не направе са децом пољске и шумске екскурзије. Код нас су поворке школске деце за излет тако ретке, да кад их сретнемо ми се у неверици питамо, по неумитном закону асоцијације представа, да ли то није Врбица или бар пратња каквог великог државника?! Ненавикнути на те излете и не пада нам на ум да су то шетње до Топчидера, Ботаничке Баште или Кошутњака! . . За наше прилике најбоља би била комбинација енгтеског система за физичко васпитање са швајцарским, где етичко-духовни моменат преовлађује. На овоме месту потребно је напоменути да немање кредита није често пута потпун и оправдан изговор. По некад и са мање новчаних срестава, али са планском организацијом, могу се постићи добри резултати. Сви ми који годинама пратимо наш јавни живот, приметили смо свако осуство координације и јединства социјалног рада. Београд је после рата отпочео једну снажну хуману акцију. Она је већим делом у приватним рукама. Поникла су многобро.јна друштва од оних помпезних до оних малих, кафанских, са боемским именима и боемском жељом да се малим сирочићима помогне. Али почевши од тих елементарних друштава, и оних већих, која већ