Општинске новине

2

Милорад II. Зечевић

II

улога витамина У нашем чланку „Питање исхране Београда" објављеном у прошлом броју „Београдских Општинских Новина" изнели смо поред осталог и важност биљне хране у погледу правилне, здраве и рационалне људске исхране, због садржине нових хранљивих материја витамина, који су неопходни за одржавање људског живота. Тиме смо указали на неоспорну чињеницу да нова наука о витаминима сматра, да оброк људске хране, који треба да садржи беланчевине, масти, угљене хидрате и соли не би био потпун и не би имао потпуну хранљиву вредност, ако не би садржавао и нове хранљиве материје витамине. Наука о витаминима велику је добит донела човечанству у погледу значаја витамина и њиховог дејства на живи организам и нова практична знања о болестима, које се јављају употребом хране која је лишена витамина. Данас се сматра да животне би постојао на земљи да није тих витамина, односно тиме се подвлачи факатда недостаци појединих витамина доносе низ разних болести ко.је носе општи назив авитаминоза т. ј. обољевање организма услед храњења једноставном храном и са продуктима којима недостају витамини. Рађају се нова знања у погледу лечења болести рака, туберкулозе и анемије и са гледишта учења о витаминима карактеришу се ове болести као болести авитаминозе. Наш је задатак у овом чланку, који претставља органски наставак нашег чланка из прошлог броја, да опишемо појединачно те витамине, о којима се много говори у последње време, а који су досада пронађени и проучени, да објаснимо њихову појединачну улогу и дејство на живи организам и на кра,1У, да прикажемо продукте хране који садрже витамине, да би читаоци могли обратити пажњу на избор хране, те да се организам не доведе у опасност обољевања услед недостатка витамина. Витамини се налазе искључиво у зеленпм деловима биљака и њиховим плодовима. 'гивотињски организам није способан да

синтезира, (израђује) витамине и ту улогу врше биљке и зато се биљна храна сматра за резервоар витамина и за људе и за животиње. Зато је учење о витаминима извршило читаву револуцију у рационалном храњењу и будућа кујна и режим храњења мора да буде у сагласности са том новом науком о храњењу. Нова наука о храњењу препоручује: 1. Враћање на биљну храну, на прост, природан начин храњења, да се што мање губе витамини у храни, а то је што мање кувана, печена и пржена храна, која у многоме или у потпуности убија витамине; што мање конзумирање конзервисане и концетрисане хране, јер је то антифизиолошка храна и утврђено је да пацијенти храњени савршено идеално хемијски одабраном и концентрисаном храном пре су умирали од оних који су савршено гладовали. Случајеви авитаминозе јављају се чешће у заводима, болницама и касарнама зато што се тамо справља храна у великим казанима и дуго се кува и тиме умањ\ је хранљива вредност хране услед губитка витамина. 2. Рађа се нова ера терапије (витаминотерапија) кроз природна сретства, у којој лежи велики социјални значај. 3. Траже се лекари ие за лечење болести. кећ за лечење социјалне беде у неправилној псхрани, са знањем нзуке о храњењу, јер за лекара је питање витамина и познавање науке о витаминима најважније питање хигијене, здравља и развића организма. Лекар који слабо познаје значај хранећих материја витамина, неће моћи да пропише правилну дијету у хоани која је сиромашна са витаминима и неће моћи да сузбија друштвено зло туберкулозу и анемију које се развијају услед бедне и рђаве хране, а у културним земљама друштвена беда, туберкулоза, отклања се добром храном а у првом реду изобилном употребом млека и млечних производа и сокова од воћа. 4. Спроводи се ревизија млинарске индустрије да се при преради зрна у брашно одрже витамини који се налазе у опни. 5. Спроводи се ревизија конзервисања и