Општинске новине

Стр. 956

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

чувања поврћа и плодова воћа, и са конзервисања путем загревања прелази се на конзервисање путем вештачког хлађења да се плодови воћа и поврћа одрже у природном облику, а да би се опет очували витамини. То су у главном проблему људске исхране с погледом на најновије учење о витаминима. Сада да пређемо на опис појединих витамина. Реч витамин означава животне материје и долази од речи вита — живот, амин — материје. Овај назив дао је Казимир Функ при испитивању болести бери-бсри за коју је утврђено да долази од хране у којој недостаје специјална материја коју је он назвао витамин. Назив витамин употребио је да би тиме указао на огромни животни значај тих материја — витамина, који су неопходни за живот свих ћелија људског, животињског и биљног света. Тај назив после се развио и на остале витамине. Означавају се хронолошким редом како су пронађени и носе назив А, Б, Ц, и т. д. С погледом на дејство на живи организам, на хемијски карактер и физиолошке особине витамини се деле на две главне групе, према најновијој подели самога проналазача Функа. I група витамини. који су растворљиви V води, садрже материје сличне азоту; губе се под утицајем топлоте и алкалнихраствооа; неопходни су за развиће организма. осигуравају поавилну службу животне економије и недостатак V њима доводи до нервног пастоојства. На.јважнше )'е њихово своктво што леЛтсвупг антиневоитично и антископбутно. У ову групу витамина увпшћу?е ср и витамин са антипелагричним својством. Деле се на витамин В или антибериберички, С или антискорбутични, Б који помаже развијању квасца и његових гљивица и Р (?) антипелагрични. II група витастерини, који су растворљиви у масти, садрже материју стерин ко.ја припада хемијској групи, издржљиви на топлоти и алкалном раствору и деле се на витастерин А или противксероФталични (прво се звао витамин А за рашћење), Е противрахитични (прво се звао витамин за размножавање) и Е за размножавање. Првобитни витамин А подељен је сада на два витастерина А и Е а Р добио назив за размножавање. Витастерин А или антиксерофталичан важан 1*е за организам V томе што регулисава рашћење и тежину тела. Његов недостатак у храни проузрокује тешку очну болест названу ксерофталмија (суво запаљење очију). Ова болест највише напада децу која се хране стерилисаним млеком. Код мале деце V чијо! храни недостаје ова.ј витастерин проузрокује се кржљавост у порасту и мршавље-

ње. У храни, која се дуже кува, нарочито у присуству ваздуха, овај се витастерин лако губи; код кувања хране при добром затвору не губи се дуже време. Највише га има у рибљем зејтину и американска фармакопеја установила је стандарт за овај витастерин. Од поврћа најбогатији су овим витастерином црвени патлиџан, спанаћ, салата маруља, шаргарепа, зелен купус и карфиол. Витамин В или антиневритични, кад недостаје у храни наступа болест бери-бери, која има разнолику форму; хидропичну и сувоатропичну; јавља се у јаком обољевању нервних органа са парализом ногу и руку, највише тамо где се храни са ољуштеним и полираним пиринчом. Код кратког кувања овај се витамин не губи, а код дужег кувања губи се сасвим. Његов стандард установљен је у неполираном пиринчу, сувом квасцу и црној џигерици. Од поврћа највише га садржи црвени патлиџан, спанаћ, купус, цвекла, шаргарепа, салата маруља, коаставци, зелен грашак, зелен боб, онда хлебно зрно, затим млеко, жуманац од јајета, црна џигерица и бубрези. Витамин С или антискообугичан, јер недостатак овога витамина пооузоокује болест скообут. Код људи се 1 - авља ова болест кад се тешко снабдевају повоћем и варивима. и може да се појави епидемија скорбуга; код деце ова се болест јавља кад се хоане млеком. које се дуже кува или са хоаном од Љиних брашна без доугих додатака. Његов стандард установљен 1*е у соку ол лим^на, V соку од воћа и телећем месу. Затим се ловољно налази у купусу , салати, цвекли. потквитти, цовеном патлиџану. спзнаћ\/. бпбу, гоашку, коомпио\л V плодовима 1'агодд. бг>егака, ка1'си1'а, јабукама и поморанци, у јајима и млеку. Ова1 се витамин на1'лакше губи оп оазних (ћизичких и ^ рми ^ гких \/тица1'а. Загоевањем на топлоти 30—40° С (и код случа1а топлоте у човечијем телу), овај се витамин губи за неколико часова потпуно. Кратко загревање није толико штетно; иначе је велико оазорно дејство топлоте на овај витамин. Конзервисано поврће не садржи овај витамин и нема антискорбутично својство. Само црвени патлиџан чини изузетак у овоме. Витамин Б добијен је дељењем старог витамина В и служи за убрзавање пооаста и за размножавање квасних гљивица. Садржина овога витамина у поврћу није још довољно испитана. Витастерин Е или антирахитични назван је по томе што његов недостатак у храни проузрокУ1'е многооаширену болест рахитис, од ко1'е највише обољевају мала деца и последице ове болести остају целог живота. Највитпе га садржи рибљи зејтин, јаја и млеко, Садржт-ша у поврћу још није довољно