Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 957

испитана, али се сматра да га највише има у зеленим деловима поврћа у доброј количини, нарочито у купусу, спанаћу, салати и црвеном патлиџану. Тврди се, да поврће произведено у стаклари и под стаклом губи готово сав овај витастерин, те се зато и сматра да је поврће произведено на отвореном пољу корисније као храна. Разликује се од осталих витастерина што висока топлота не утиче на његову садржину. За одбрану деце од болести рахитиса, поред осталих хигијенских услова, чистог ваздуха, сунчања, здравих станова, лекари препоручуЈу да се деца рано привикну на допунску биљну храну (напр. каша од кромпира са млеком, или каша од спанаћа са кромпиром и млеком врло добра је храна за рахитичну децу). Витастерин Е нов је те још није довољно проучен али се засада зна да утиче на активност полних органа и на плодност. Код недостатка овога витастерина губи се активна моћ полних органа и када се понови храна која садржи овога витастерина ова се моћ враћа. Сматра се да га садржи салата маруља, семе сунцокрета и зрно проса и хлебног жита. Завршавајући опис витамина и витастерина намеће се чињеница да се проблем рационалне и нормалне исхране састоји у томе, да људски организам добије довољно, добре и корисне хране. Довољна је, добра и корисна она храна: за човека која одржава све физичке и душевне функције у његовом организму; за децу она храна која помаже њиховом рашћењу, а за болесне она храна, која даје моћ и енергију болесном организму. Да организам има максималну корист од употребљене хране, она мора да садржи све цењене елементе, а међу ове цењене елементе убрајају се: беланчевине, масти, угљени хидрати, вода, соли, витамини и витастерини који су неопходни и првостепеног значаја за егзистенцију живота. А пошто поврће и воће, у опште биљна храна, садрже у довољној количини ове материје, го је она важна и здрава храна не само по садржини витамина и витастерина, већ и по садржини других елемената који долазе у организам, који се У биљкама стварају под утицајем сунца, а помоћу хлорофига и дарују човеку разне још непознате животне сокове и материје за његово здравље, моћ и правилну функцију организма. Зато, сви они који из којих било узрока не могу да се одвикну од велике употребе меса и хлеба при јелу и мање употребљавају биљну храну, поврће и воће, па на тај начин У свој организам уносе много фосфорног једињења, које је штетно за организам, јер у њему стварају и гомилају многе соли, које Т РУЈУ организам и стварају услове за болест артериосклерозу, треба да једу што више пов рћа и воћа, у опште биљне хране, нарочито

у времену сезоне, да би на тај начин очистили организам од застоја у њему разних неорганских соли и да пречисте крв, појачају здравље и излече своје тело од болести и аномалије. На крају доносимо таблицу о садржини витамина и витастерина у продуктима хране. Али како наша таблица није потпуна, јер не доноси податке о садржини витамина у појединим плодовима воћа, сем јабука, то би се могло помислити да остало воће у опште не садржи витамине. Тај табеларни недостатак постоји у свима многобројним таблицама које су данас у свету распрострањене, док међутим у ствари све врсте воћа садрже витамине и витастерине, а поред тога садрже и остале материје као азот, фосфор, калцијум, калијум и магнезијум и највећу калоричну вредност, те према томе воће има највећу не само хранљиву но и лековиту вредност. То доказује да многобројне таблице о садржини витамина, које су распрострањене, које показују приближну садржину витамина нису довољне. Нису довољне ни по томе, што садржина витамина није постојана и зависи од више услова. Тако садржина витамина у продуктима хране животињског порекла зависи од хране којом је животиња храњена пре клања, а садржина витамина у продуктима биљнога порекла зависи од састава земље, температуре, влажности и дејства сунчаних зракова. Али да се витамини обезбеде V оброку хране која се узима најбољи је оброк разнолике хране, која треба увек да садржи поврће и сирово воће. Поред свега овога истичемо испитану особиту вредност појединог поврћа у погледу садржине не само витамина и витастерина, већ и других егзогених материја, које су неопходне за организам. Тако: Спанаћ је врло хранљив и лековит, као храна, садржи поред витамина још и калијум, калцијум, фосфор, а богат је и беланчевинама (садржи 3%), поред тога садржи гвожђа ако 100 м. грама у 1 кграму и врло добар је и користан као храна за малокрвне. Кисељак који се налази по ливадама врло богат је са гвожђем, а садржи још силицијум и калцијум који служе за образовање костију а код оболелих од туберкулозе за калцифирање туберкулозних гњезда; врло је богат са витаминима; његова киселина има дејство на бубреге и појачава њихову службу. Салате разне садрже довољно витамина, врло су корисне за нормално храњење и по хранљивој вредности блиске спанаћу; садрже 200 до 280 м. грама калцијума толико колико садржи и млеко. Салата маруља врло је хранљива и лековита, слична је спанаћу. Од минералних материја садржи натријум, калцијум и гвожђе, готово онолико колико и јагоде; у погледу садржине калцијума равна је млеку, поред тога садржи све облике витамина и то