Општинске новине

Стр. &68

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

имао извештај какав је Валенс хтео, те зато ииЈе ни примио депутате, него их је послао у Ниш, а Валенс их тамо сачека и силом власти натера, да се одрекну свега што су у Римини радили и да потпишу мало измењену аријевску „трећу сирмиумску формулу" и изЈаву, да су аријевци на сабору у Римини неправилно осуђени. Затим са њима оде у Римини, па и остале епископе нагна силом, да то исто погпишу. То је, изгледа, била последња већа победа ариЈевства у нашој држави. Године 363. западни правоверни епископи упутили су писмо епископима из Илирика и позвали их да чуваЈу праву веру. На то срмиумски епископ Герминије изјави, да је „Исус Једини Син Божји и Господ ћог од правога Бога Оца, Оцу у свему сличан". (Јва изјава сирмиумског епископа изазвала Је велико незадовољство међу ариЈевцима у Панонији, јер Је ГерминиЈе очевидно тежио да се приближи заиадним правоверним епископима. Због тога аријевци сазову саоор у Сингидунуму и са тог сабора упуте ГерминиЈу Једно писмо, у коме су га питали зашто се одрекао формуле прихваћене у Римини, па изЈављује да Је Син „у свему сличан Оцу ', иако се у формули каже, да је само „сличан Оцу". На то Герминије њих упита, како је то могуће, да Син буде „делимице сличан оцу, а делимице различан од њега". ( Ј ) После овог сингидунског сабора био је још један црквени сабор на коме се помињу сингидунски и мурсански владика. На сабору који је у Риму сазвао 369. године папа Дамазус још једанпут су осуђени Урзације и Валенс, а после тога не зна се више шта је са њима било. Има помена да је после Урзација у Сингидунуму за владику дошао бивши презвитер Секундијан, али се не зна је ли и он био аријевац. У сваком случају после Урзацијеве смрти сингидунска епископија изгубила је много од значаја који је дотле имала, благодарећи његовој енергији и борбености. Нажалост, све што знамо о владици Урзацију, који је прославио сингидунску цркву широм целог ондашњег хришћанског света, знамо из списа које је сачувала православна црква, а највише из списа светога Атанасија, који је био крвни непријатељ Урзација и његовога пријатеља Валенса. Међутим, макако да су неповољне карактеристике које о Урзацију и Валенсу даје свети Атанасије, очевидно је, да су то биле две веома значајне и утицајне личности. Поред своје акције на пропагирању Ариевих верских схватања, они су својим радом морали оставити дубоке трагове у животу на-

') М. Павић, Арианство у Панонији сремској.

рода међ којим су живели. Да су били врло моћни, види се и из успеха који су постизавали и, мада свети Атанасије све њихове успехе приписује подмуклости, неваљалству и шуровању са нечастивим, јасно је да то нису могли обични људи, људи без икаквих значајних особина. Сингидунска црква, чији је Урзације био први од великих пионира, пропала је пред најездом варвара ускоро после његове смрти. Атилини Хуни, као што ћемо видети,

Царј Трајан

претворили су град у прах и пепео, уништили су сва дела владике Урзација и о њему нам је једини помен остао у списима његових заклетих непријатеља. ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ У СИНГИДУНУМУ О животу и обичају сингидуских Римљана немамо писаних споменика. Ниједан од великих латинских писаца није живео ни у Сингидунуму ни у његовој околини. Цар Трајан, истина, био је у два маха на дунавској граници, па и у нашему граду, али у његовој преписци са Плинијем нису нам сачуване никакве појединости о Сингидунуму. Песник Овидије живео је као изгнаник у Мезији, али на доњем Дунаву, те ни у његовим писмима о Сингидунуму нема ништа забележено. Ни читав низ црквених писаца из наших крајева није нам о Сингидунуму оставио никаквих података, осим оне легенде о погибији мученика Хермила и Стратоника.