Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 969

По ономе што знамо о животу Римљана по осталим провинциским градовима могле би се извести многе сасвим поуздане претпоставке, и о животу Сингидунаца. Али ми имамо и непосреднијих сведока: то су многобројни римски гробови, који су у Београду откопани. Често речитије него какав стари спис, они нам говоре, не само о погребним обичајима, него и о целокупном животу античких становника Београда. Покојнике су Римљани обично сахрањивали, али је за све време римске владавине постојао и обичај спаљивања мртваца. У Београду су нађени и гробови и спалишта из римскога времена. Место где се мртвац сарањивао Римљани су називали изћппа а хумку у којој је пепео сахрањиван ђиз1ит. ГТри земљаним радовима око израде војнога стрелишта на Бањичком брду, у долиници покрај јаруге, која пресеца брдо, нађено је једно спалиште. Прво је откопано згариште на коме је горела ватра и у њему неколико комада костију. На два метра лево од згаришта нађена су три лончића, један уз други и то у среди већи, а два мања око њега. У већем лонцу била су четири бакарна новца. Шест метара десно од ватришта откривена је једна тестијица. Све то посуђе било је неглеђосано. Код Римљана је био обичај, да се ломача на којој ће се покојник спалити окити поклонима и стварима, којима се он за живота служио. Отуда на Бањичком брду они судови. Новци нађени у њима, ковани су између 253. и 270. по Христу, па је свакако и спалиште отприлике из тога доба.^ 1 ) Друго римско спалиште откривено је у самој вароши, на месту где је сада Кнежев споменик. Ту су нађени римски гробови у облику бунара. Кад су у пролеће 1882. године радници почели копати темеље за споменик, на четири метра испод површине земље, наишли су на неке јаме, које су биле пуне пепела, рбина од судова, животињских костију и других ствари, какве се налазе обично на старим спалиштима. Ров за темеље споменика био је дуг око 12, а широк 7 метара. У њему је откопано 15 погребних бунара, од ко.јих су два била четвороугана, а остали округли. Ту је нађено пуно стварчица, карактеристичних за живот Сингидунаца. Као што је већ речено, са мртвацем су спаљиване све ствари, са којима се у животу служио или које су му биле драге, као одело, накит, судови, војно и ловачко оружје, коњи, пси, птице и тако даље. Уз то су још и пријатељи и сродници покојникови доносили на

') Валтров ћ, Старинар V, 85.

ломачу ћилиме, кадиво, колаче, венце и друге поклоне. Бунари у које су остаци покојникови спуштани, били су разних дубина, вероватно према богатству и угледу покојника или према месним приликама. Од оних, који су нађени код Кнежевог споменика најплићи је био дубок два метра, а најдубљи девет метара. Обично су бунари преграђивани преградама од опека. У најнижу преграду спуштан је метални или земљани суд са пепелом покојниковим, а више ње сипани су остали остаци. У бунарима, нађеним у Београду, преграде нису констатоване, иначе је све нађено као и У осталим римским гробовима у облику бунара. По распореду дубљих и плићих

Робови Падају на колена пред победоносним Марћом Аурелием

погребних бунара у Београду, изгледа да су се обично око неколико дубоких копали плићи. Ови београдски погребни бунари били су одозго затворени хумком, јер на њима није нађен камени покривач, већ четири метра дебели набијени слој земље. Да су ови гробови баш из римског времена закључује се по стварима, ко.је су у њима нађене и које су сасвим сличне онима, које су пре и после налажене по римским гробницама. Пошто те гробове нису отко_павали стручњаци, не зна се каквим су редом ствари