Општинске новине

4

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ која је још онда знала за таше парфема и шминке и волела привлачне наките. Па ипак зато, њена родбина, кад ју је спуштала у гроб, није заборавила на стари обичај, да крај покојнице остави и три традиционална црвена крчажића, који су имали ко зна какву тајанствену намену. Што се тиче оловног саркофага, ни он није сасвим случајна појава. Већина сингидунских саркофага рађена је од кречњака, КО га има свуда у околини, али ни овај оловни није донесен из велике даљине. Римљани су из Авале вадили живу и њену руду цинобарит. Циноберовом бојом бојили су, свакако, и оне црвене крчаге, који се често по гробовима налазе. Али, поред Авале, постојао је у близини Београда још један рударски крај. То је предео између села: Парцана, Бабе Стојника и Губеревца, где се и данас често налази велико комађе олова, са утиснутим римским жиговима. Олово се добијало приликом одвајања соебра од њега, а тај те посао вршен у самоме рударскоме крају. Под једним старим, засутим сводом, сељаци су једанпут открили дванаест комада олова, од којих су по.једини тежили 180 до 200 килограма, а имали су облик зарубљене пирамиде, на паралелопипедној основи. Од тога су олова граћене цеви и саркофази. Пошто је Сингидунум био највеће и најпрометније место у околини, мора бити да је то олово и сребро испод Космаја претстављало један од главних предмета његове извозне трговине. У једној гробници од опека, западно од Тркалишта. нађена 1'е огрлица са бронзаном пређицом. Огрлица је била плетена од танкога канапа и обмотана пљоштом жицом од сребра. Средина огрлице била је просто плетена. а ободом, горе и доле, налазио се низ засебних металних обвијутака око канапа. На размацима од пет сантиметара биле су ружице од бронзе, обвијене сребрном жицом. У некој гробници. откопаној у Александровој улици, нађена је мала ваљкаста кутишца. са нешто миоисне масе у њој. 1- ) У друго.ј гробници, нађене су коштане коцке за коцкање. Али најзанимљивији од свих споменика V римскоме Београду свакако је један хришћански саркофаг, на коме су у рељефу претстављене легенда о пророку Јони, кош се спасава из чељусти морскога чудовишта и легенда о доброме пастиру. Тај саркофаг је израђен из Београдског кречњака и груби је рад провинцијског ма.јстора, али је, по уметничким утицајима, који се на њему огледају, редак доказ, да је стари Сингидунум, мада под римском влашћу, у културном погледу био под моћним утицајем јелинистичког југоистока. То, уосталом, доказују и још неке појаве. У темељима Народне банке, на при-

. _ . —- :==г-- Стр. 971 мер, откривен је један натпис посвећен познатоме Трачком хероју, а то се божанство често помиње у грчким натписима из Тракије. Нађен је и један грчки натпис из римског времена, те изгледа оправдано мишљење, да су се у Сингидунуму, бар трговци, и под Римљанима радије служили грчким него латинским језиком. 5 ) Најзад, вредно је споменути и два римска споменика, који се чувају у Београдском музеју, иако нису нађени у самоме Београду, већ у Костолцу, где је био Виминациум, престоница Мезије. Они необично живо карактеришу римску владавину у Подунављу, па наравно и у Београду. На једноме од тих споменика претстављена је у рељефу овака сцена: Једна кола путују ,а вуку их три коња у трку. Сва три коња су, по изгледу, домаће трачке расе, снажне омање животиње, са високо уздигнутом главом и кратком гривом. Кола су на четири точка. Горњи строј кола је низак и раван, а седишта нису ограђена лотрама. На њима седе три личности. Напред је кочијаш, завијен у дебелу кабаницу, са галско трачком капуљачом на глави. Под кабаницом му се назире обично трачко одело: узане чакшире и кошуља са рукавима. У уздигнутој левој руци држи узде, а у испруженој десници бич и Другу узду. Иза њега, у високој четвороножној, застртој столици, седи главна личност, господин дуга носа, без браде. И он је, изгледа, одевен у домаће трачанско одело. Није наоружан. На оделу му се добро распознају рукави и чакшире. О врату му виси округао шешир, а у испруженој десници држи оплетени корбач. Позади њега, на једној брижљиво увезаној бали, седи млађи човек у простом оделу роба, са мотком у руци. Споменик је од белог мермера и подигнут је Басиусу Нигелиу, спекулатору VII Клаудијеве Легије, која је логоровала у Виминациуму. Спекулатори су били нека врста жандарма, а било их је по десет у свакој легији. Они су вршили важнију курирску службу и извршивали смртне пресуде. За своја путовања употребљавали су царска поштанска кола, а имали су право да од народа реквирирају коње, због чега нису били ни мало омиљени. Корбач у руци Басиуса Нигелиа и мотка у руци његовога роба симболи су његове власти и најлепша илустрација, каквим су се сретствима служили Римљани у администрацији покорених крајева. Одело спекулаторово показује нам, да су чак и претставници римске управе у нашем крају понекад носили домаће, трачко одело, а чињеница, да су Нигелиа рођаци, чак и на надгробном споменику ,претставили у вршењу званичне дуж-

') Старинар 1884, с. 43.

2 ) М. Васић, Старинар XII, 1.