Општинске новине

Стр. 972

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ности, најбољи је доказ, колико су спекулатори били горди са свога џелатског позива. Оваке спекулаторе имала је сигурно и Флавијева легија и они су често крстарили друмом између Сингидунума и мезијске престонице Виминациума. Други надгробни камен о коме је реч, опет из Виминациума, претставља још једну сцену из живота, карактеристичну за римску управу. На левој страни седи, десно окренут, на једној четвороножној, округлој столици, са извијеним наслоном и јастуком на седишту, човек без браде, са бујном коврчавом косом. Одевен је по римском начину у тогу и тунику, а на ногама има сандале. Пред њим је прилично мали сто, са дебелом, богато прифилираном даском. Сто нема ногу, те изгледа да је утврђен за зид, као> сто за склапање. На њему је велика, отворена кеса, обичног облика и из ње се просипа новац. Човек за столом, у подигнутој левој руци држи триптихон, пажљиво гледа у књигу и свакако прегледа поједине позиције, које му други учесник ове сцене, млади роб, чита из свога свитка. Главна личност је, свакако, какав римски банкар или трговац који у својој канцеларији прегледа рачуне од послова, што су му робови водили. 1 ) Римска власт у нашем крају јављала се у два главна вида, симболисана у овим двема рељефима корбачем и кесом са златницима, који су од варварског становништва цеђени. Једна од главних тачака и римске војне силе и трговине у Подунављу био је као што смо видели и Сингидунум. Због тога су и у њему биле честе посете оваквих новчаних магната, који су долазили по своју добит. * Али баш онда, када је римски Сингидунум достигао врхунац свога развитка, пред крај IV века, настала су велика комешања народа. Римљани уместо да се бране свом силом, живели су у вечитоме раздору и борбама око престола. После несложних Контантинових синова, дошао је на владу Јулијан Апостат, назван тако зато што се одрекао хришћанства и поново прешао у незнабошце. Иза његове смрти, 363. године. дошао је на владу Сингидунац Јовијан, који је владао 8

месеци. Он се није родио у самоме Сингидунуму, већ у његовој околини, не зна се тачно где. То је био човек, који је страсно волео животна уживања, весеље и пиће. Био је огромнога раста, који није изгледао ни у каквој сразмери са његовим душевним способностима. Још као војвода морао је да капитулира пред Персијанцима. Он је свим силама радио на подизању Хришћанства и са њим почиње читав низ владалаца, који су сматрали за дужност, да се потчињавају цркви. Чим је дошао на власт, укинуо је све привилегије, које је његов претходник био дао незнабошцима. По своме обичају, једне вечери, добро се напио и сутрадан је освануо мртав. 2 ) Такав је био цар, кога је римском царству дао Сингидунум. Јовијана је наследио Панонац Валентинијан, који је умро 375. године, а за овим је дошао Теодосије под којим је подељена римска империја и са којим се, по уобичајеном рачунању завршава историја античког света и почиње средњи век. Први удар римској власти у балканским земљама нанела је 376. години инвазија Визигота, чије је ударце, вероватно, и Сингидунум имао да издржи. После тога стварно је само град био у римским рукама, а цела околина била је непрестано пустошена од варвара. Најзад, 441 године, дошла је инвазија Хуна, која је учинила крај римскоме Сингидунуму. Атила је са својим руљама дошао пред римски град Маргум, код ушћа Мораве, тражећи да му се преда маргумски владика, који је, тобож, био крив због неких пљачки на левој, хунској обали Дунава. Како су одбијени, они пређу Дунав, па освоје и потпуно разоре Маргум, Виминациум, Сингидунум и сва остала римска утврђења на дунавскоме лимесу. Слабе римске посаде нису могле одолевати Атилиним руљама, које су биле добро организоване и снабдевене безбро.јним машинама за бацање огромних стена. Читави облаци њихових стрела сручивали су се на градске куле и зидине. А кад би начинили бреше и ушли у град, почињали су ужасну кланицу свега што би им до руку дошло. Тако је завршио римски Сингидунум. Кад је после неколико година једно византиско посланство прошло поред града, нашло га је потпуно разореног.

') Растовцев, Старинар 1911.

2 ) Н. Вујић, Братство 19.