Општинске новине

Арх Д. ПоповиК

Чукур-чесма — Два оригинална документа из 1862 г. о догађају на.Чукурчесми —

0 подизању споменика пред ЧУКУР ЧЕСМОМ последњих дана у Београду се доста пише. Наш познати вајар господин Роксандић израдио је већ и пројект који је требао једног дана да осване на углу код Дорћолске Цркве! Како је то једна добра идеја и како се споменици не подижу само за годину дана као сајмиште капије, већ за читаве векове, с тим да подсећају познија поколења на извесне пресудне или велике моменте из прошлости, добро је предходно свестранс- проучити ствар и потом саградити објект који и по месту и по представи одговара историјској тачности. Код нас се мисли, а има чак и по учбеницима, да је на Чукур-Чесми приликом переда прво погинуло једно дете и г. Роксандић свој пројекат замишља као дечка који лежи мртав, а покрај њега је преврнута тестија из које цури вода. Међутим ирема једном листу који је излазио у Земуну 1862*) т. ј. године кад се чарка на чесми и десила, ствар је мало другачије текла и није без интереса донети цео напис, који ће нам јасно оживети тај неоспорно судбоносни догађај. У земунском листу у том броју од јуна 1862 год., изашао је под насловом „Бомбардсвање Београда" овај чланак, који ми доносимо од речи до речи: „У недељу 3. овог месеца око 5 сахата у вече чује наша власт да је на Дорћолу неред. Одмах узме и турску власт, па с њом отиде на место да види шта је и да неред стиша. А у ствари је било ово: У једној под кирИЈу узетој турској кући сеђаше јеврејски учитељ, кога Турци ту никако не трпеше. Дође дакле хоџа с два ерлије да Јеврејина избаце из куће. Јеврејин сиромах поплаши се па и сам утече. Међутим Турци навале унутра и почну свашта по кући чинити. У то стигне наша и турска власт, па

* Бомбардовање Бео-града б. јунија 1862. Описано по званичним изворима у Земуну. „Штампа" Ј. К. Опрона 1862. год.

даљем беснилу њихову стане на пут. Сва она три Турчина, што на кућу нападаху буду низамима отерани у град, а пред кућу стављен жандарм с налогом да кућу чува и свакога, који би на њу насртао, убије. Хоџа овај, кад га с осталом двојицом другова праћаху у град, рекао је и нашој и турској власти да он може и разорити кућу, „јер га је паша на то овластио". Не знамо је ли у овим речима хоџа истину казао, али смо видели кад ни пун сат не прође, а хоџа је с оним ерлијама био отпуштен из града и у варош се вратио. У исто по готову време, кад се ови Турци вратише из града, дотрча нашој полицији један дечко и јави да код чесме ниже турске полиције погибе наш један човек. Власт одмах пошље тамо терџумана госп. Симу Нешића с четири жандарма. Ови по званичној дужности изаслани нађу ту човека избодена. Човек овај био је при издисању, али још при себи, те могаше казати да с уга убила три низама, који ту стајаху, а то потврдише и неке жене, које су виделе из својих кућа. Жандарми наши узму избоденог човека па понесу понесу полицији, а у то истрче пред њих низами из полиције турске, проспу на њих плотун и све их поубијају заједно са терџуманом. На ову пуцњаву да се од стране наше полиције трубом знак, да је овладала опасност миру грађанства. Свет се сав дигао одмах на оружје и потрчи на место опасности. У то из неке турске махале искочи једно одељење низама из града с официром, и устреми се на народ. У тај мах дође тамо министар спољних послова г. Гарашанин и труђаше се сукоб предупредити, упућујући низаме да се врате у град. Они се учине као да су склони вратити се, али заишту гарантије да уз пут неће бити од наших људи нападнути. На то им се да жандарски официр г. Ивко Прокић с четири жандарма да их спроведе до града. Истом што низами овако спровођени зађу у улицу, и одмах на команду свог официра проспу плотун и побију сва четири жандарма заједно с официром жандармским, који поред њих иђаху. Затим пак окрену се с другим плотуном у народ, који се на ту нову