Општинске новине

Стр. 974

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

пуцњаву почне опет стицати, те ту се роди прави 5ој. У тај мах и Други низами из турске полиције проспу ватру на народ на пиЈаци искупивши се и на жандарме наше, који се међутим бејаху наместили испред полиције. Сад је већ било очевидно, да међу Турцима ерлијама и низамима постоји завера против нашег житељства, а то. још очевидниЈе постане отуда, што у исто доба, кад се ово, што рекосмо, догађало на пијаци и по турској махали, страже турске затворе по вароши капије и почну пуцати на наше људе, који мирно улицама иђаху. ^а ово време још многи је наш свет био на шетњи па сад можемо мислити какав је страх морао обузети људе, а особито жене и децу. арева се толика дигла, да човек није знао где Је и како је. Матере као без душе летише по улицама тражећи децу, а деца тражепи родитеље; међутим пак једнако пушке пуцаху на све стране по^ вароши. Ко је год за оружЈе био — сваки се одупрео варварском насиљу. Бој је био крвав, и са обе стране падало Је доста мртвих. Особито се око поноћи заподео жесток бој око џамије код јеванђеличке цркве, где се неки Турци с нородицама затворише и без престанка ватру сипаше на наше људе. После дугога љутог боја, кад се од наше стране већ поче јуришати у џамиЈу и они видеше да ће лудо изгинути, предаду се заједно са породицама својим на веру нашим људима, и ови их неповређене отпрате у полицију, где су држани док се сутра дан није све стишало. Још пре овога биле су капије варошка и савска од наших људи после краткога боја освојене и одмах за тим разрушене. Пред зору је пала и Видинска капија. Најдуже пак бој је трајао код тврде Стамбол капије, јер ту се једнако бисмо до 8 сахата у јутру и да међу тим не дође племенито посредовање г. г. гарантних сила, те се низами уклоне одатле, било би на том месту најцрњих позорја. Шта је власт турску, а имено њеног представника мухавиза Ашир-пашу побудило, да после други дан, кад је већ потпуно мир и поредак завладао, уговор тај вероломно погази и варош хајдучки бомбарда, то је загонетка, којој разрешење можемо наћи само у турском фанатизму. За сигурност пак овога примирја г. француски конзул седи под шатором на градском бедему, а г. г. конзули енглески и руски на Калимегдану. Да би се сигурност живота и имања у нашој земљи повратила, која је изчезла поводом варварског преступљења Турака, који су 3. т. м. без икаквог узрока убили српског чиновника у извршењу његове званичне дужности, и да би мир настао, који неће бити сваки час прекидан као до сада: наше је правитељство, потпомагано г. г. конзулима га-

рантних сила, све нужне мере предузимало. Тога ради ишао је 4 т. м. предсједатељ министарског совета министар иностр. дјела, г Гарашанин и сви г. г. конзули гарантних сила паши у град. Кад је г. Гарашанин изјавио да он не може одговарати за спокојство вароши, док се са капије — остављајући да се питање о капијама реши на другом месту низами не уклоне, онда је у томе смислу учињено писмено измирење. На овом писменом уговору биле су обадва паше Ашир и Етем, и г. Гарашанин потписани. Исто тако потписали су се сва г. г. конзули страних сила и заступник конзула аустријског. Српско Правитељство имајући овакав акт није више сумњало о спокојству вароши, за то је и настојало да се у уторак 5 т. м. чаршија отвори, и да сваки свој посао предузме, а и сама варош била је прилично успокојена, многобројни житељи, једни су били већ на пратњи оних невино изгинулих, а други су се спремали да им се придруже. Паша је био позвао преко г. Гарашанина енглеског конзула, као и сву осталу г. г. конзуле к себи у град ради договора о даљем споразумљењу и бољем утврђењу мира и спокојства и већ г. г. француски и пруски били су после 8 сати пре подне у зданију наше полиције, где су и друге г. г. конзуле очекивали, па да паши у град иду, кад на једанпут и то после по сата, на удивљеније свију, почну низами са бедема градских из пушака пуцати, које су до на пиЈацу дотуривале и свет се на све стране узруја. Одмах за тим почне бомбардовање вароши из топова ... Жалосне сцене не могу се описати које су се овим варваством догађале. Људи и жене оставе пратњу и мртваце на Теразијама и свак полети да своју децу избави, а деца се била разишла које по сокацима, које да гледе пратњу и тако је ужас парао родитељска срца. Нико није могао помислити да то бомбардовање долази од власти, свак је мислио да је у граду буна међу Турцима, да не слушају паше, већ од своје воље пуцају на варош, и то мишљење било је опште; и трајало је док није г. Васић заступник аустр. конзула, отишао преко Земуна у град, и отуда се повратио и г. Гарашанину казао, да у граду није неред, него што год бива да бива по заповести паше. Ето на који је начин постала наша варош жртва беспримерне, мучке свирепости. Бомбардовање трајало је до пола два сата после подне. Наша војска која је варош од почетка ових немира заузела, ставила се одмах у ред одбране. Сва внутрена варош београдска претворена је у један велики војнички логор. По свима улицама ништа друго се није видело до убојни шанчеви и барикаде, које су по пропису војничке навике строго начињени, и које чувају Срби без разлике стања, звања и