Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 977

Али ми се чињаше да Турци не дадоше уапсити свога друга. Онда један српски жандар или официр пружи руку на турског официра у намери да га удали. Тада Турчин извади сабљу и заману на онога који бејаше руке на њега ставио. Жандарми српски опколише турског официра да га задрже. Видевши турски војници да је њихов официр сабљу тргао и да је опкољен од српских жандарма, нанишанише пушке и опалише на српске жандарме. Тада сам видео где неколико жандарма падоше. Пошто сам се бојао и даље остати на томе месту, стао сам бегати у друштву једног човека, који је био дошао са жандармима и који носаше две тести.је за воду. Кад одмакосмо доста корачаји чух понова пуцањ за њима, окренух се да видим да ли је онај човек са тестијама замном. Кад ал видех где паде погођен куршумом у мишку. А други куршум погоди у зид, баш онде где сам ја држао моју руку, за мало је не дирну". Упитан, да ли онај човек са тестијама имаше штап или какво оружје одговори: „Нисам ништа могао опазити, али да је имао какво оружје, зацело бих видео". Упитан да ли је чуо што необичнога или пуцњаву или пре него што је из куће изашао или кад је ишао да привати г. Франческа Ролена одговори: „Нисам чуо док сам био код куће нити кад сам изашао никакве пуцњаве ни нереда, шта више видео сам много света што је изашао на сокак, да се шеће, као што сам и ја сам намеравао. Још сам приметио да жандарми на сокаку са свим мирно пушаху; куд сам се год кретао, приметио сам свугде мир и ред. Први неред и прву пуцњаву приметио сам иза полиције или касарне турске, као што сам мало пре казао". Даље испитивање прекинуто је за сада, пошто је већ било 4 и по сата после подне, у које време госпола конзули морали се састати у консћеренцију. Испитивање овог продужиће се 20. о. м. у 3 сата после подне. Пошто смо поочитали гласно ово испитивање господину Карлу Перолу у присуству све горе именоване господе, исти га је одобрио и с нама потписао и осталом господом конзулима. Карло Пероло, с. р.; А. Вангани, с. р.; М. Медаковић, с. р., заст. ген. конзула Русије; Ев. Тасти, с. р., ген. конзул Француске; Ф. Мерони, с. р., конзул Прајске; Ст. Сковасо, с. р., генерални конзул Италије." После три дана било је друго саслушање, као допуна првом саслушању, и оно у преводу гласи овако: „Данас 20 јула ове године у три сата после подне продужили смо ми с осталом господом конзулима испитивање господина Карла Перола, које смо били прекинули 10 овог месеца. Упитан г. Карло Пероло да ли су српски

жандарми дочим су покушавали задржати турског официра, тргли сабље или узели пушке у руке, или ма које друго оружје одговори: „У њиховим рукама не видех никакво оружје". — На питање да ли се Срби доватише оружја кад опазише Турке да на њи нишане одговори: „Нисам видео да су тргли за оруж.је нити да су га имали". Упитан да ли је уверен да ни један жандарм није тргао оружје, одговори: жандари, које сам ја видео, нису никаква оружја у својим рукама имали. Оно пак што се дешавало у средини окршаја нисам могао видети. Но кад су Турци опалили пушке, опазио сам да жандарми српски нису имали у рукама оружје". На питање да ли су жандарми имали оружја онда, кад су хтели уапсити оног во.јника турског одговори: „И овде могу посведочити да жандари српски нису имали оружја". Упитан да ли је рана онога рањеника била мала или велика, одговори: „Ја нисам могао добро видети колика је рана била, пошто је грло рањеника сувише било окрвављено. Али та рана морала је бити велика, пошто је рањеник држао главу као да му о длаци виси. Кад сам рањеника боље опазио, помислих да је та рана велика и то с леве стране али тврдим да нисам могао добро видети пошто га је крв била облила". Пошто смо прочитали ово саслушање и гласно и јасно г. Карлу Перолу, кад је он у свему одобрио и потписао га је с нама и са господином каваљером Мерониом. конзулом прајским, Августом Дозоном, каниеларом генерал конзула француског, који је заступао г. каваљера Тостија и М. Медаковића као заступника генерал. конзула г. Ванганија. Карло Пероло, с. р.; А. Дозен, с. р., каваљер генерал. конзул Француске; Ф. Мерони, с. р. конз. Пра.јске; М. Мелаковић, с. р. заступник генерал. конзула РусиЈе; Ст. Сковасо, с. р. генерал. конзул Италије. За веоност превода са оригинала јамчи Митар Ст. Љубиша, с. р., драгоман Италијанског посланства." * И из књиге Ј. К. Спрона (Земун 1862) и из сведочења Карла Перола види се да је на чесми погинуо прво један Србин, млад човек од 22—24 године. Замишљати споменик Чукур Чесме као погинуло дете није дакле умесно. Додуше Пероло спомиње једно дете, али изрично вели да је оно трчало да зове жандарма пошто је видело како је на чесми убијен неки човек. За место где је била Чукур-Чесма не може се ни спорити. Утврђено је још оани.је да није била код садање, нове Дорћолске цркве већ на раскршћу Добрачине и Јевремове улице. У то раскршће уливала се још једна, сада укинута, улица (некадања Јеличка улица), која је дијагонално везивала Дунав-