Општинске новине
5
Проф. Драг. Костић
С Где Је била Небојша? — Прилог исхориЈи тврђаве и града Београда —
Где је била Небојша? Чудно питање. Где је и сада, а једна и једина, да би се могла побркати с којом другом. Али баш то што је она данас једна и једина на крвавим бедемима Београда, који су некада били окићени и многим другим кулама, баш то значи —■ да ова данашња није могла бити она Небојша, она најглавнија кула у одбранбеном систему Београда, каквом се сачувала у народној песничкој успомени, традицији, што ће рећи: у народној усменој историји, а каквом је заиста и морала бити па да стекне славно име и данас живо. А по чему то значи? По оно.ј логици догађаја, по којој и у последњим ратовима знамо да се од седморице војника што су отишли у рат из једне задруге, тројица као пешаци, двојица као артилерци, један као болничар, један као коморнија, кући вратио само овај последњи. Па која је то била, и где је то била та права Небојша? Видећемо током овог разлагања. Засада, она је за нас само знано име незнаног јунака, као што је на пр. и име косовског хероја Милоша. Ево шта нам зна о њој рећи народна историја наша: усмена, писана и сликана. I Ипак, да је баш ова данашња Небојша, ова на Дунаву, у Доњем граду, она права, доказивале би ове чињенице: 1) У Вишњићевој песми о буни на дахије, постало.ј за време самога Устанка, пре више од стотину година, од савременика ако не и материјалног очевица, каже се за дахије како, од јада начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава, на Небојшу кулу изњесоше ... да виде у њој „шта ће њима бити до пошљетка", па кад видеше да ће погубити главе, а они шугегоше наџак од челика те разбише од стакла тепсију, бацише је низ бијелу кулу, низ бијелу кулу у Дунаво.. .
Та је „Небојша", и тада, почетком 19 века, могла заиста бити само ова данашња Небојша у Доњем граду на Дунаву. 1 2) На њу се пак несумњиво мисли у свакако старијој песми народној, у познатој Вуковој Диоби Јакшића. Ту се каже да на деоби Дмитар узе доњи кра.ј од града и Небојшу на Дунаву кулу ... Према Вуковом бележењу рачунајући, ова се песма могла формирати најдоцније крајем 18 или почетком 19 века. Али, већ и према самим Јакшићима, према онима који су из те витешке породице понајпре могли ући у народну песничку традицију, према Дмитру и Стевану, синовима старога Јакше, личностима заиста историским с краја 15 века, а више још према вероватној нсториској основц догађаја (деоби) у тој иначе мотивској песми, 2 ) т. ј. према стварном спору браЈ ) Али неће бити без значаја ни то што Вишњић, песник народни, знајућн за „Јакпгићеву,, кулу Небојшу, кулу главну и претставницу одбранбене снаге Београда, п због тога доводећи дахије иа њу у по њих кобнн моменат, ипак, не каже да су и онај значајпи диван свој одржали на њој„ него су тога ради: пошетали брижни невесели ниЗ Небојшу, кулу Јакпгаћеву, отшеташе у каву велику . .. да гу диване. Да је тај диван тамо одржан, види се у једном од несумњивих извора Вишњићевих (по А. Гаврпловићу у „Градини" нишкој г. 1899), у спеву земунског књиговесца и књигопродавца Гаврила Ковачевпћа, у „Пјесли о случајном возмушченији у Оербији", штампаној први пут одмах још 1804 године у Будиму а која „Пјесан" уопште и не спомиње Небојшу, најмање као место где би се могло диванити. И где би? г ) Прототип те песме вероватио је сачуван у бугарској верзији „Делба на двама братја" у зборнику Ангелова и Арнаудова „Блгарска Народна Поезија" на стр. 129, а ту пренета из кн. ХХуЦ Оборника за Нар. Умотвореагија, са стр. 216. Види и у Н. Шаулића Н. Пј. (г. 1931).