Општинске новине

Стр. 980

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ће владалаца при деоби државе, према спору између молдавског војводе Богдана и влашког војводе Радула, које је измирио наш владика Максим Бранковић почетком 16 века, —- првобитна, основна историска песма о деоби државе између браће владалаца, историских личности, 3 ) могла се формирати већ и у самом том 16. веку. У тој првобитној историској песми могао је војвода Богдан с братом делити Каравлашку и Карабогданску и Банат до Дунава, како се сачувало још и у Вуком забележеној верзији; али, у њој није могло бити ни помена при деоби ни о Срему, ни нарочито о Београду и Небојши, који влашкомолдавским војводама никада нису ни припадали. Из те првобитно историске песме биће остатком име Богдан, кога имена међу историским Јакшићима никада није било. Значило би да се уметак о Београду и Небојши при деоби браће могао јавити тек у којој познијој верзији, у којој су влашкомолдавске војводе замењене нашом браћом Јакшићима, а то тек пошто су ови у народној песничкој традицији нашој постали већ типом браће, нарочито завађене (као на пр. у двема Петрановићевим варијантама, бр. 6 и 7, познатих мотивских песама Вукових „Мујо и Алија" и „Бог ником дужан не остаје", где се један Јакшић зове Павлом због типом постале Павловице); типом браће јунака локализованих у Београду и на Небојши. То локализовање у Београду, али без Небојше, за Дмитра Јакшића могло би се, према можда једином податку из Ерлангенског зборника (бр. 59, стр. 70), фиксирати поузданије у 17 в., мање поуздано у 16 в. За оба брата Јакшића у Београду и нарочито на Небојши, такво локализовање није могло постојати у 16 в., већ и стога што таквом локализовању њиховом нема трага ни у 17 веку, кад су могле постојати Богишићем издане бугарштичке песме (бр. 41, 42, 43, 44 и 45) о Јакшићима, међу којима се никада не спомиње Богдан него само Стеван и Дмитар, нарочито овај последњи који се као побратим деспота Вука Огњанога, помиње и у несумњиво старијим („сремским") бугарштицама (бр. 14, 15, 16) из 15 века, али без ближег локализовања, нарочито без везе са Београдом и Небојшом. Уопште, у свима тим бугарштичким песмама никад се, уз Јакшиће, и не спомиње Београд, још мање Небојша, о којој уопште у Богишићевој збирци нема ни спомена; чак ни у оној десетарачкој песми (бр.

3 ) У споменутој бугарској верзији они су тек богати сељади, чобани: Отојан и Никода; ипак, у истом зборнику Ангелова и Арнаудова на стр. 199 у једној котивом СЈГИчној песми пева се о свађи влашких кнезова: Радула и Мирчета исто као и у Вуковој из „друге" књиге: „Радул-бег и бугарски краљ Шишман" (под бр. 70 .у издању „Времена").

16) о освојењу Београда године 1717 од „принца Александра", која је песма могла постати, у Приморју, убрзо после самог догађаја, т. ј. почетком 18. века. И поред спомињања Београда уз Јакшиће, не спомиње се никако Небојша, поименце, и тако, него само као „бијела кула", један пут „Јакшина", ни у Петрановићевим Српским народним песмама из Босне и Херцеговине. Осем тога, ни Београд, ни Небојша се уз браћу Јакшиће не спомиње ни у Рељковићем, у половини 18 века забележеној песми „Јакшићи кушају љубе"; али, ту се већ један од браће зове Богдан. Ту је он вероватно упао из познатије „Диобе Јакшића", што би показивало да је она Вуком забележена верзија њена, из које су напред цитирани стихови о Небојши кули у Доњем Гралу на Дунаву, могла постајати и у половини 18 века, или боље, током тога века. 3) Па, идући унатраг за траговима Небојше, можда, и пре тога, током 17 века, када се могла формирати осмерачка женска песма под бр. 209 на стр. 289 у Ерлангенском зборнику, састављеном око 1720, о возарицама што Дунавом возе војводу Дања, док отвезле га под Београд, под Небојшу, белу кулу . .. И овде се, прво, намеће тумачење да је та „Небојша" баш ова данашња на Дунаву, уз коју су, у оном вештачком пристаништу-заливу, заиста и пристајале лађе ;али, могла би се она фраза „под Небојшу" схватити и у оном истом смислу у коме и претходна „под Београд", т. ј. тако, да би Небојша била истакнута, поновљена у некој врсти апозиције, као најизразитији претставник Београда. Зар не? Ту би нам дакле значење „Небојше" било неодређено: или „баш ова на Дунаву" или ,нека друга, најважнија у Београду". 4) Таква је неодређеност у значењу те и положаја Небојше, беле куле, и у мотивској песми Вуковој Женидби Јакшића Тодора, која се могла формирати тек током 18 века. У њој Тодор (име непознато међу историским Јакшићима, усто он се још назива и Јанковим копилетом) каже малом брату Стјепану: Узми, брате, двије пушке мале па искочи пред кулу Небојшу, те избаци двије пушке мале, скупи нама стотину момака ... Та би Небојша, ипак, могла бити и ова данашња. 5) Али, то се већ не би могло никако рећи за Небојшу у песми Вуковој Порча од Авале и Змајогњанин Вук, у песми највише историској међу свима Вуковим о Јакшићима. Она, ако баш и није савременска, т. ј.