Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 981

с краја 15 или почетка 16 века када су живели сви јунаци што се у њој помињу: Порча, Герзелез, Вук, Јакшићи (за чудо, и једини пут, оба, додуше безимено, место само Дмитра који се обично уз Вука помиње сам), ипак је и без анахронистичког мешања јунака, тако обичнога у песмама мотивским и позним верзијама историских. А, међутим, могла би се узети као сатеренска, тј. постала на терену догађаја, по тачној топографији: Порча на пр. кад полази с Авале на Саву, иде „низ пол?е Врачара" а бежи после „уз поље Врачара". Додајмо још за Порчу, најмање историски познатог, да га под именом ГазиБорче г. 1661 спомиње турски географ Евлија Челебија у Споменику Срп. Акад. Н. 42, при опису Београда, напомињући да му се гроб налази на Авали. Биће, дакле, и он је> дан од већих јунака турских, прослављен у борбама око Београда крајем 15 или почетком 16 века. Име му је сачувано, можда, и у банатском селу Борчи, преко од Београда, у селу које је то име добило од њега, као спахије свог, или га оно дало њему 4 ). По доста бројним историским елементима, сачуваним уњој, могло би се формирање основне, „историске" песме о погибији Порче од Авале претпостављати и у 16 веку још, а формирање Вукове верзије, због браће Јакшића уБеограду и на Небојши, помаћи бар и у 17 век. За Небојшу, у овој песми, не каже се да је на Дунаву; напротив, доводи се више у везу са Савом, која се дуж види с ње, те би се могло помислити да се то име везује за прву од обалских кула доњеградских, за ону некадашњу више градске Сава капије, наспрам самог ушћа Савиног. Али, у песми се каже како Вук и Јакшић виде с куле Небојше Порчу не само кад се „покрај Саве фула" него и кад бежи „уз поље Врачара". Значи да је састављач и први певач те песме о Порчи познавао Небојшу не у низини, у Доњем Граду и на Дунаву, него негде у Горњем Граду, и то на неком доминантном месту, како уосталом и доликује кули команданта тврђаве. Главно што смо утврдили досадашњим прегледом народне поетске историје, јесте: да и у њој самој, поред знања о овој садашњој Небојши у Доњем Граду на Дунаву, има трага сећању и на неку другу, у Горњем. И још, то сећање на ону другу, не тачно познату, старије је од знања о овој свима нама познатој.

4 ) По Милићевићевој Кнежевини Србији (стр. 65) „Порча је поотауо на Авали, где му се гроб, западио од града и данас (г. 1876) показује". По Ал. Бомћа „Опису врачарског среза" у Гласнику 0. Уч. Др. 19 (г. 1865) на сгр. 94 — „Са западне сгране града на једно сто хвата (200 м.) има једаи гроб, дуг око 5 а широк 2 хвата, и кажу да је то гроб Порчин". То је (било?) у близини гроба Незнаног Јунака.

6) Остајући још на терену истраживања података из народне песничке традиције, напоменућемо да се и само неспомињање Небојше у њој може сматрати као један податак од значаја. Тако се Небојша не спомиње у тврђави Београда, о којој је углавном и реч кад се пева о борбама око Београда, не само у споменутим већ песмама босанскохерцеговачким Б. Петрановића и у оној „историској" у Богишићевој збирци о паду Београда г. 1717, него ни у једном фрагменту постанком истодобне историске песме о истом догађају у Ерлангенском зборнику (бр. 19), где вила са Авале пита турског команданта града, Навер-пашу: Можеш ли се, панго, поуздаги у твојега града Београда? а Небојшу не спомиње ни она, па за чудо ни сам паша у одговору и ако казује више него што га је питала: Докле ми је града Београда и у граду — деце јаничара... Ово неспомињање Небојше пада почетком 18 века, почетком аустроугарске окупације Београда (1717). Исто тако неспомињање Небојше у Београду у средини 18 века, на крају аустроугарске окупације Београда (1739), коме је у току те окупације (око 1726) тврђава преграђивана, имамо у једној ако не баш сасвим народној а оно народској песми, савременој, сачуваној у неких 6 преписа, дакле и врло популарној, а објављеној најбоље у збирци Остојић-Ћоровићевој: Српска Грађанска Лирика 18 века (стр. 27—30), у тако названој Песми белиградској. У њој, после предаје Београда Турцима по Београдском миру (1739), предаје мирне, без борбе и рушења, на јадиковање једнога, вероватно католика, и на многа његова питања, као: К&мо тводи тврди бедемови и на аима велики топови? Камо куле циглом узидане, еа свих страна лепо уличене? сам Београд „плачно одговара": Сад гослода на овоме миру дадоше ме цару и везиру ... Онда Турци на ме навалише, лепе баште коњи погазише п бедеме моје покварише, превисоке куле предобише (заузеше), око мене шанце раскопаше . . Ни једну кулу нарочито не спомиње, па ни Небојшу, чак ни при опису изгледа из Срема, од Земуна, у стиховима од 19—24, где се ређа: