Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 987

На истоку је четвораста варош а на западу је троугласта тврђа; обоје је многим кулама на старниски начин саграђено. Тврђа салга нити је велика нити знаменита грађевина. Уосталом, више је окренута води дочим је од вароши (горње) зидом и двема кулама одељена- Она пак кула, коју иирпд највтие помиње, аове сс „Иебојсв", али није ни лена ни знатна грађевина него је огромнија од осталих, јер је на њој звоно које ввони кзд трвбо, на непријатеља нзво^лити. Осем оне вароши на висини, што је спојена с тврђавом, има још једна друга варош (доња) која се пружа међу слеменом и Дунавом. а опасана је ♦бедемима на углове, како о<5ала захтева. Зидовн долазе од горњег града и вароши (горње), пак уз ова оба крајпа угла, полаг воде, има побрежна (обалска) тврђива као какав град. 5 ) Тој тврђави са кулама не казује имена, а да се ниједна није звала „Небојшом", види се из ранијег текста. За његову ,Небојшу'' видимо да је у комплексу горњега дела тврНаве а не доњега како П. Матковић (стр. 19) мисли да, по М. Ђ. Милићевића Кнежевини Србији, исправља у напомени Вранчићево казивање. 24) Двадесетих година 16 века, после пада Београда, писао је латинске „Коментаре свога времена од 1490 до 1522 у XI књига" Дубровчанин Лудовик Туберо (Цријевић). Издани су му у II тому Швантнерових 5спр1оез гегит ћип^апсагит године 1746, од стр. г> ) Катанчићев лреводилац у Гласнику С. Уч. Др. V (стр. 115) преводи то, мало слободније, овако: „Тврдиња нити је врло велика нити особито зидана; уосталом више је води окренута и од вароши (горње) зидом и двема кулама одвојена откуда се двогуба зове. Иа среди између вароши (горње?) и тврдиње стоји кула Небојша, под тим именом народу од старине позната... Но осим ове вароши која лежи на брду и са тврдињом се сајужава, има друга која се... окружава зидовима ... тако да ови на два краја њена од стране еоде грчдиће на подобије тврдиње сачињавају.

111—381. Завршују се падом Београда, у чијем је опису, оскудном детаљима које би могао дати само очевидац, истакнут значај једне куле у Горњем Граду у одбрани његовој. Коментариста Туберо-Цријевић казује нам срећом њено народско име: зове је „звонаром" (сатрапапа). То је и најпоузданији а за нас и најважнији податак што га можемо извући из његовог описа борбе, који нарочито одише мржњом на Мезе (Србе), „издајнике огаџбине". Они су, по њему, „из неверства или из страха" напустили одбрану доње вароши и пре него што су јој Турци озбиљно загрозили, па запаливши је, повукли се у Горњи град, у тврђаву. Тада су Турци у масама продрли у њу кроз источну капију, гинући од ватре коју су Угри осипали на њих из малих топова са тврђаве. Даље каже; Турци су из три челична опсадна топа (Шћпб аепе18 шигаНђиз 4огшеп818) довученим ту (у доњу варош), толико нотресали тврђаву, да су одбрану њену силом поцепали; и како се оштећена већ тврђава морала истовремено са три стране бранити, Угри, услед малобројности своје а пазећи и на то да не оелабе друге положаје, скупише се колико год их је могло више и помагаху се узајамним позајмљивањем помоћи, а не могаху ипак доспети да све бране и све позиције поседну, и бише огромно-м множином непријатеља опкољени. Турци пак не сматраху довољним ни то што тврђаву нападаху са три етране, јер, заиста, са једне чак куле, коју народ зове звонаром, браниоци тврђаве их бацањем копаља и стрела. беху тако притеснили, да су се готово морали повући из опкопа својих. ' Даље наводи како су Турци искористили и тороњ доњеградског фрањевачког самостана (Ојуае У јг § јш 5 1етр1ит), који је то роњ био готово једнак стврђавом, и наместивши на њему мање топове гађали браниоце на бедемима горњоградским, а ови опет нису имали топа којим би тај тороњ могли оборити.

(Наставиће се)