Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1015

сао Краљ Петар I. у Београду и Министар Војни генерал Милош Божановић. 2. Другог Балканског Рата 1913 год. против Бугарске, који су Бугари изазвали из суревњивости напавши Српску Војску мучки ноћу 16./17. (29./30.) јуна 1913. год. на Брегалници, командовао је Он опет Првом Арми јом. Енергичним радом највише доприноси Он са Својом Првом Армијом, те је брзо решена знаменита „Брегалничка Битка . Тада је „Сливница покајана Брегалницом". 3. Светског Рата 1914.—1918. год. истакао се као Врховни Командант у свој својој величини: а. Рата 1914. год. када је Аустро-Угарска напала невину малену Србију, ма да је био свестан, да се има да води неравна борба, ипак је претпоставио Част Народа животу, и Слободу ропству. Проглашен је 11. (24.) јуна 1914. год. и за Регента, те је примио у исто време и Краљевску Власт. Ситуација је била тешка. Али, ипак Он даде реч као Регент и као Врховни Командант: „Ми имамо или да победимо ил и да са чашћу умремо"... И добро је урадио... Српска Војска прима борбу ... Борба се је водила тешка и очајна: Српска Војска ипак добија „Церску Битку". Због оскудице у муницији и оружју по том мало узмиче. Српска Војска кад се снабдела прешла је у офанзиву и добила „Сувоборску Битку (Колубарску Битку)". Српска Војска уздиже славу Врховног Команданта широм целог света и тако тада у плејади њених сјајних официра ничу две знамените личности — Војвода Степа Степановић и Војвода Живојин Мишић, које их Краљ Александар I. као Регент и као Врховни Командант производи у тај највиши чин у Српској Војсци. б. Рата 1915. год. када је Србија нападн\'та са свију страна и почаствована тиме, како је говорио Цар Виљем II., што је удруженом Немачко - Аустроугарско - Бугарском Војеком командовао један од најбољих немачких официра генерал А. Макензен, тада Краљ Александар I. као Регент и Врховни Командант није клонуо .. . Арбанску Голготу је издржао . .. Па, и макар што је нуђен и могао имати угодности, и ако је био чак и болестан, одбио је све и рекао: „Ја желим да поделим судбину Моје Војске". Кад је те несрећне 1915. год. многи глеДао само себе, Он је, пун патриотизма и љуп Р еМа Својој Војсци и Своме Народу, лребродио и сам све тешкоће и... пророчки,

већ је назирао, да „Први корак у изгнанство чини бесмртним и Њега # Његов Народ". Биће од лнтереоа изнетн значајну честитку, ко-ју је као Врховни Командант издао Српској Војсци за Божић у Скадру 24. дедембра 1915. год. (по старом календару): „Јунаци, Под навалом удружених војсака двеју Царевина и једне Краљевнне, а за време непреиидних борби кроз

Њ. В. Краљ Алећсандар I са бојбодом Степом Степановићем нуна два крвава месеца ви сте дали бзброј доказа свог јунаштва, иожртвовања и осећања дужиости према Огаџбини. Тешка судбина наше милв Орбије хтела је да даиашњи светли празник Рођења Христа. Спаситеља, дочекујемо тако далеко од наше лепе Домовине, од наших милих и драгих.' Ви, Моји драги јунаци, који се данас налазите по арбанским кршевима, на оболама Јадранск&г Мора, имадосте да издржите најстрашније искуетво преко беспутних арбанских и Црногорских Планина, кроз студеи и сиег и да издржав све те беспримерне патње, пружите целом свету такав пример самолрегорења, какав је ретко у Историји која војска 'показала. Алн јунаци, прегажена Отаџбина н сада упире своје поглоде само на нас.