Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1017

Силиом и моћном Југославијом, која ће оправдати до сада нрнпсте жртве н одговорпти чахтевима новога доба, које ће настати ио свршетку овси' великог и крвавог Ввропског Рата. Овим вашим јуиачким подвизима углед Орбије подигао је се до висние, која је завндна и за много нсће, много јаче и старије државе; Моја уздапица пијс само испушгла очскнвање иаших Силних и Моћиих Савсуника н Пријател.а, она их је далеко иадмашила, и поред њихове захвалвости и призиаиа, на крваво чело Срискога Гатпика снуштен ја венац иајлспшнх иохвала и од наших противника. Ја сам, Јунаци, на овом иуту видсо силне војске иаших Сааезника и Пријатеља: видео сам их. како су онс богато оиремл>ене, снабдевене свима потребама и на урул;ане најсавршенијим оружјем, како су силно одушвљени за борбу до краја са непријатељем и како <:у ;;адахиути неограниченим снмиатијама за Србију и (•ри<ч;и Народ, и то је Мени н вама, Јунаци, најсигурнија залога да ћо успех у иредстојећим борбама не'■умп.нво 1 бити на иашој страии и наших Савезника. Т1о иовратку с нута Јн сам, Јунаци, видео и вас, иа наради у Крфу, како сте сс са здрааљем нотиуно опоравнли, како сте сиабдевени <чи>м иовом оиремом и оружјем а сем тога у иајкраћем року добићете на одрећеном месту ваше омиљепе тоиове, многобројне лаке и тсшке, коње за коњицу и артиљерију, за комору, кола, аутомобиле и сву осталу потребну спрему, тако да пи у чему нећете изостати иза наших Савезника ... 1ч се, Јунаци, са овнм највсћим признпњем Мо-' јцј Јуначкој Војсци, са овнм најлсишим славопојем хсројским и надчовечаиским подвизпма Срискога Војника, враћам с пута поносит и задовољан, како чашћу н пријемом који су Ми внсоки Поглавари и народ наших Савезшгка и П}шјатеља указали, свим оним што сам код њих видео и сазнао, тако и увсрењима која < - ам добио, да ће нас они иод окриљем п.нховим Свесрдио и снажно и сада ц у будуће иомагати, што нами свима даје најлепше наде за срећу и славну будућност Српскога Народа .и обновљења Србије. Потребно је сада, Јунаци, да за увек очувамо онај ■'СПи глес, част и уважење које су Српска Војска и |'рпскн Народ (текли својом херојском храброшћу својим небројеним жртвама н патњама, својим витештвом и нлеменитошћу као и својим мудрим држањем н нолнтичком зрелошћу у најтежим данпма великог европског заплета и рата, Јпсее тога надам, Ја верујем, Јупаци, да ћете ви и у будуће остати чврсти на путу верио"ти, части, славе и војиичке послушности на коме <те и до сада увек били, да ће вас и на даље увек краоити непоколебљива верност и оданост Његовом ВоЈшчанству Краљу Петру /., Отаџбини, нашој милој ' рбији, коју толико силно свп љубимо, светој застави, која се тако ионосно вије у нашим редвима, да ћете бити послушни старешинама које вас воде слави и "Рећи, да ћете сесанашим друговима, нашом браћом и Савезницима: Французима, Епглезими, Русима и ИтаШЈанима, одушевљено и јуначки раме уз раме бо>рити ло истраге непријатеља и докле год .једном траЈно не обезбедимо нашу златну слободу, миран живот на доМ У У крилу иа.ших милих и драгих и плодан рлд наш к наших Савелника на напретку целог човечанства. 0а тим уверењем, Ја вас, Јунаци , позивам да сам-

ном заједно из дубине ваше искрене душе и срца узвикнете; Да жиои Његово Ђеличанство Краљ Србије Петар /./ Да живи храбра Српска Иојска! Да живе ниши моћни и силни Савсзиицп и ///»<јатељи ... Српска Војска долази на Солунски Фронт. Ту је изборила 1916. год, „Горничевску Битку", тукла Бугаре у „Кајмакчаланском Боју", а по том заузела Битољ. Највећи део Славе припада за све ово Краљу Александру I. г. Рата 1917. год. кад је настала криза Светског Рата: кад су Немци наступали Паризу, Румуни пропадали, Руси се ломили под

Њ. В. Кра.т, Александар као престолонаследник обилази Францусћу баздушну есћадрилу на Бањици (1915 год.). ударцима Револуције, а Италијани после пораза код Капорета (Кобарида) бежали са Таглиамента и Пијаве, као Регент и Врховнн Командант био је увек присебан. Својим енергичним и мудрим држањем умео је и знао да сачува морал Српске Војске и њену веру у крајњу победу... И победа је дошла. Својом мудрошћу и видовитошћу умео је да иазре и у најтежим моментима последице и крај. Те је одобрио, да се створи „Крфска Декларација" 7. (20.) јула 1917. год. и настајао много на томе, те је Прва Српска Добровољачка Дивизија отпочела почетком октобра 1917. год. да се из Русије пребацује на Солунски Фронт. д. Рата 1918. год. кад је Српска Војска била већ спремна и готова за почетак офанзиве са Солунског Фронта, Краљ Александар /. као Регент и Врхсвни Командант издао је ону чувену заповест: „Са пуном и непоколебљивом вером у Бога, напред Јунаци.

2