Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1019

5. Скроман, као ретко ко, а која се особина код Њега огледала у свима поступцима, како у начину живота, тако и у одрицању нарочитих помпи и парада. Биће од интереса: ако се изнесе у прилог Његове скромносги како је Он тек 17. (4) сптембра 1918 год. произведен у чшг Генерала указом, који је потписао у Кастелу код Атине Краљ Петар I. и Министар Војни генерал Михајло Рашић, као и преписка која је вођена око тога, да се приволи, да Он ирими то унапређење: „Претседник Министарског Савета Никола Пашић у име целог кабинета поднео је Његовом Величалству Краљу Петру I. на дан 19. јуна 1918. год. молбу ове садржине: „Ваше ВелЋчанство, Молимо Ваше Величанство да благоволи примити молбу целога Кабинета и да лроизведе на дан рођења Вашег Величанства Његово Краљевско Височанство Наследнива Престола Александра у чин Генерала храбре Српеке Војске. Чланови Кабинета саветовали су се о том питању, па су нашли да је Његово Крал.евско Височанство давно заслужило тај високи чин својим војничким врли.нама и заслугама за нашу Отаџбину. Осим тога говоре у придог натпе молбе и други нолитички разлози, којиг изискују да Врховни Командант наше војскв буде имао чиц Геиералски. Његово Висичонстђо засл.ужило је тај чии дакко н својом нреданом службом, и својим јунашгвом, па на иоететку и својим херојским поднншањсм свију оних тешкоћа и мука, које су скопчане бпле са јунаштвом наше храбре војске. Ми молимо Ваше Величанство да нам г.е замерпте нашој молби и да благоволите упутити нисмо о свом рођеном дану Наследиику нризнавајући Му заслуге зп одбрану наше Отацбине. Министар Војни генерал Михаило Рашић спровешће Ваше нисмо до знања нашој храброј војсци У највећој понизности молимо Ваше Величанство да благоволи примити уверење о нашој оданостп н верности". Краљ Петар I. Велики, Ослободилац благоволео је примити овај предлог Краљевске Српске Владе. Али Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар изјавио је жељу, да се Његово унапређење због неповољних прилика, у којима се тада налазила наша Отаџбина — одложи за доцније, после победе над непријатељем. Краљ Александар Први као Регент и Врховни командант после велике победе, која нам је ослободила велики део наше земље, на поновну молбу Краљевске Владе благоволео је изјавити, да прима понуђени му чин Генерала, у коме види признање и заслужено одликовање не само своје, већ и целе храбре Српске Војске. И, Краљ Петар I. благоволео је упутити Врховном Команданту, Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру 17. (4.) септембра 1918. поводом тога ово писмо: „Њееово Височанство Краљевић Александар, вршењем Својих дужности у новим ратовима 1912—13. год. против Турака и Бугара, заузео је у најславнијем

периоду народне историје, место вође и јунака, који својим врлинама оличава садашњост и будућпост Нашег Народа. У славним војничким успесима Српске Војске 1912—13 год. Његова I Армија решила је са, успехом битке: Куманово, Витољ и Брегалницу. Ове победе су од пресудног значаја. Под његовим Врховним вођством у рату 1914. год. Српска Војска достигла је врхунац своје славе. Она је задивила свет својим победама над Аустро-Угарском Војском. Нри изненадном нападу Аустро-Угарске Војске на Србију свет је био гледалац неравне борбе, која потсећа на борбу Голијата и Давида. Млади Вођ и Његова у сваком погледу млада, материјално недовољно спремна и наоружана војска, у тренутцима када је цео свет запрепашћен и био припреман да види изврше-

Н>. В. Краљ Александар I као Врхобни Командант на Солунском фронту 1916—1918 год.

ње једног невиђеног међународног злочина, у том драматском тренутку, Млади Вођ са својом војском малеиом али задахнутом самоиоуздањем, миј^но и присебио корача свом бесном нападачу у сусрет, срета га на Цсрц и Јадру и у првом сукобу натерује га на одступање преко Дргше и на одбрану. Цео свет је био задивљен победом нашом на Руднику. Непријатељ, избачен из наше земље без оружја, топова, возова, био је потпуно разбијев. За тим је дошла година 1915. Нападнута са с.вију страна са о-громном бројном надмоћношћу, Србија је представљала јунака мученика. Њен сусед Бугарин ударио јо,ј је иож у леђа у најодсуднијем тренутку. Трупе наше војске у заштитним борбама односиле су увек ночасне победе, али је ненријатељ стнцајем прилика најтежих какве су се мо:ле