Општинске новине

д~р ЈГордАкх стаЈиК, дивиз. ђенерал

Са Престолонаследником Алећсандром у повлачењу Кроз Албанију

Као санитетски конзултант Врховне Команде био сам одређен да у једној већој скадарској болници вршим хируршке интервенције и указујем помоћ нашим војницима и грађанима, како онима који су били скоро рањени, тако и старијим рањеницима, којима хируршка помоћ дотле није могла бити указана. Број ових последњих био је у почетку велики, а доцније све мањи и мањи, док је са првима било обрнуто. Са свежим повредама долазили су махом они, који су прешли Љумкулу и Михану, где су били нападнути од Арнаута. Међу овима беше мало рањених војника; већим делом су то била грађанска лица, људи, жене па и по које дете. Ове свеже повреде биле су добрим делом проузроковане аеропланским бомбама, које су Аустријанци пуштали на наше грађанско становништво окупљено у гомиле. Дејство ових бомби у масама нашег становништва било је страшно; оне су правиле праву пустош са знатним бројем мртвих и великим бројем рањених. У Сан-Ђовани-у наши грађани, окупљени на морској обали, у очекивању савезничких бродова били су расејани по целом простору у збивеним гомилама. Изнурени и изгладнели, лежали су ови бедници по песку на самој обали или скривени иза сивих стена и кршева. Мада су били изнурени и апатични, ипак су се инстинктивно крили иза оштрих литица и стена, чим је даван трубни знак да непријатељски авион долази. Пузајући се уза стене, тражећи све заклонитија места, личили су на преплашену дивљач. У Скадру пак на знак црквених звона све је бежало у свој већ одређени заклон, да би се сачувало од бомби. Заклони им беху куће и капије; крили су се поред великих грађевина, зидова и т. сл., но све ово беше несигурно и само случај и удес могао је сачувати живот појединаца. После првих лакших случајева почеше доносити тешко рањене и морибундне. Једни су лежали онесвешћени, већ у агонији, док С У с е други превијали од болова и јаукали тако да им се глас разлегао по несрећним скадарским улицама. Док су .једни овако гинули, скадарским С У се улицама вукле људске сенке наших болесних и изнурених војника и избеглица.

Није био редак призор видети на улици човека како умире од изнурености и болести. Колера и друге заразне болести почеле су косити људе. Болничарске патроле су скупљале ове јаднике и носиле их у нашу пољску болницу — или на гробље. Изнурени од пута и глади ови честити синови малене Србије издржавали су надчовечански глад и све тегобе чувајући свој понос и своју племенитост. Приближавали су се Божић и Нова 1916 година. Са надама ишле су Богу молитве за спасење и за бољу срећу у новој години. Тих дана се пронесе вест да је Престолонаследник Александар теже оболео. И заиста 23. децембра позвао ме је по наређењу Престолонаследниковом Његов лични лекар, Д-р Свет. Моачанин у конзилијум заједно са санитетским пуковником Д-р Мих. Петровићем, Д-р Коеном и Д-р Чедом Михајловићем. Престолонаследник је лежао у једном бољем скадарском хотелу озиданом од слабог материјала. По свршеном прегледу саопштили смо Његовом Краљ. Височанству да је потребно одмах извршити операцију. Њ. Височанство је усвојило наш предлог и наредило ми да извршим операцију уз асистенцију осталих присутних лекара. Одмах су у самом хотелу припремљене просторије, да би се у њима могло оперисати, и донето је све што је за то било потребно. Високом болеснику је одмах после операције било боље, и стање се из дана у дан поправљало. Ми смо били непрекидно уз Њега, дежурајући наизменце, радосни због успешног лечења. Страховали смо само да која бомба из Аустријских авиона не удари у ову трошну зграду, саграђену од дрвета и непечене цигле. Нарочито је због овога забринут Ађутант и Маршал Двора, ђенералштабни пуковник г. Ђ. Остојић, и трудио се да све учини, како неби дошло до ове несреће. На тавану су постављене дебеле даске, да бомба на њима експлодира и не доспе у унутрашњост куће, а болесника са постељом смо преносили у ходник и поред кревета намештали ормане, да би се на њима и на зидовима ходника задржали горњи делови куће при рушењу. Страшни су то били моменти! Чим се обзнани долазак непријатељских авијона а ово је било свакодневно, извођени су били ови радови.