Општинске новине

Стр. 1026

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У истој згради била је свита Њ. Кр. Височанства, лекари, гарда и послуга — сви као да су у овим момеитима чекали час страшне судбине. Једино нас је храбрила и успокојавала присебност и хладнокрвност Високог болесника, који је преживљавао ове моменте без икаквог неспокојства и страховања са једном мирноћом и храброшћу достојном дивл>ења. Дани су промицали. Наше трупе и велике групе избеглица Пролажаху кроз Скадар. Код Високог болесника се стање из дана у дан побољшавало; Он се нагло опорављао. Почеле су биле већ и уобичајене посете и записивања у Дворску књигу. Поред дипломата из савезничких земаља и наших угледних државника Њ. Кр. Височанство је посетила и Његова тетка, црногорска принцеза Ксенија, која је посетила и нашу болницу, тражећи да се лично упозна са мном и да види рањенике. Нечујно, неприметно, без икаквих утисака, прошао нам је Божић и осванула је нова 1916 година. Наш пацијент се осећао врло добро, али је још био у постељи. Задовољан успехом операције својеручно нас је одликовао Карађорђевом Звездом IV степена и уз то још богато наградио. Неколико дана доцније под притиском непријатеља морали смо напуштати Скадар. У очи поласка састављена је листа оних, који ће и даље остати у пратњи Њ. Кр. Височанства. И ја сам имао част да уђем у списак ове свите, и да успут и даље негујем и лечим Њ. Кр. Височанство. Сутра дан рано имали смо се кренути из Скадра. За пренос високог болесника узели смо једна наша двоосовна кола са коњском запрегом, у која смо сместили гвоздени мадрац са федерима од жице, а преко овога један душек, тако да се без великих потреса могло удобно лежећи пуговати. Ишло је се ходом по доста добром путу од Скадра до Љеша. Трупе и избеглице које смо стизали успут, поздрављале су Престолонаследника. Кад смо пролазили поред Брдице, знајући да сам учествовао у борбама око Скадра 1912—■ 1913. године — Престолонаследник се заустави и затражи ми да му покажем распоред наших јединица приликом напада српских трупа јануара 1913 год. на Брдицу. Живо се интересовао свима детаљима ове битке. Још су се око Брдице налазиле бодљикаве жице са укопаним гвозденим стубовима, испред којих се налазе дубоки канали пуни воде. Показујући овај положај и равно поље између Брдице и наших положаја на Мелгуши описао сам Му страшну артилериску ватру коју су били осули турци са Тарабоша, Бардањолта, Града и Тепе. При првом покрету наших јединица а убитачним дејством њихове артилерије наше трупе су биле спречене да напредују, оставивши на бојном пољу неко-

лико жртава. Ноћу 26 јануара био је поново извршен напад, који се рђаво по нас завршио кривицом неких наших старешина. Наше трупе својим храбрим држањем ипак су успеле да продру на сам Брдички положај али га нису могле одржати пошто су сви околни положаји у непосредној близини били доминирајући. У овој борби изгубили смо близу 700 заробљених, више десетина мртвих и 719 рањених. Са необичном пажњом и интересовањем Он је све ово посматрао и слушао. Албанија. — Ево нас понова да у њој с-ставимо знатан број жртава и да је у историји наших ратова понова обележимо тужним и црним успоменама. Земља у којој нема осећаја и у којој се губе осећаји. Љеш је можда једна од најнечистијих варошица на свету, без игде ичега културног. Има неколико кућа где човек може наћи само склониште и ништа више. Двоспратна ућуматска страћара, зграда, у којој сам 1912—13 године провео шест месеци, понова ме прима у своје страшне просторије, у које уводим и нашег Престолонаследника. Сместили смо га у највећу одају на првом спрату, окренуту југу, према цамији, са које је и тога дана мујезин својом монотоном песмом позивао верне на молитву. Мадрац и душек из кола згодно су нам послужили да створимо удобно лежиште нашем високом болеснику. Пре него што је дошао у овај стан Он се задржао на обали Дрима, где је примио рапорт уваженог војводе Степе о стању трупа, које су биле под његовом командом, и тражио обавештења да ли је у луку Сан Ђовани приспела лађа којом је имао да се превезе. Извештај је био негативан и врло неповољан. ЈТађа није дошла а и транспорт трупа и избеглица се вршио врло неуредно, због торпиљирања савезничких бродова. Дан раније је у непосредној близини пристаништа торпиљиран један брод са нашим добровољцима који су из Америке кренули браћи у помоћ. Због тога је Њ. Кр. Височанство, кога је све ово јако дирнуло, био принуђен да у Љешу остане два дана и ту сачека обећани брод. Моји стари познаници Арнаути из Љеша и околине, нарочито они којима сам био раније указао лекарску и хируршку помоћ, потражише ме и понудише да ми донесу штогод од хране. На тај смо начин осигурали исхрану нашег Високог болесника. Задржавши се у ЈЂешу Он ми је наредио да видим у каквом су стању наши бслесни војници, где су смештени и како се негују. О овоме се прво распитао преко војводе Степе и стари војвода, вазда пун нежности и осећаја, сузним очима Му је причао о очајним и бедним приликама, у којима се на-