Општинске новине

ОПШТИНСкЕ НОВИНЕ

Стр. 1027

лазе трупе а нарочито болесни војници. И ја сам обишао ове просторије, у којима су лежали болесни војници. Лежали су на земљи без неге, лекова и без животних намирница. Када сам Му описао како се наши болесници налазе у рђавом стању и како оскудевају у храни, Он ми је наредио да се одмах све што је било за њега лично спремљено (чај, шећер, бисквит и др.), преда г. Д-р Љубинку Ивковићу, који се бринуо о њима да он то раздели тешким болесницима. И све што је било спремљено за високог болесника раздато је болесним војницима док је Он сам остао без и једног парчета. Болесници бејаху смештени у малој турској касарни и њеним шталама и у једној недовршеној згради за школу, у којој смо некада, приликом заузећа Љеша 1912 год., били сместили заробљене турске официре. Све веће масе пристизале су у Љеш. Како овде нису могле наћи ни склоништа ни довољно хране, већина је одмах настављала пут за Сан Ђовани са надом да ће се тамо моћи укрцаги и на гај начин опростити једном од ових мука и патњи. Прећи само преко мора — а куда? нико то није знао, али само ићи дал^е и даље небили једном био крај овој страшној беди и невољи. У колико је више света пристизало у толико су невоље и беда биле веће. Могли су се видети страшни призори које су болести и експлозије бомбама причињавале на сваком кораку. Ту се тек осетило како се лако умире: било од болести и изнурености, било од распрсканих бомби. На очиглед свију торпиљирани бродови пуни света тонули су у води без заштите и помоћи. Свет се привикао на све ове призоре, и са резигнацијом и хладнокрвношћу очекивала се слична или иста судбина. На Конференцији на којој се расправљало како да нам се притекне у помоћ, одлучено је да Италија изврши транспорт преко мора, Француска да нас снабде оружјем а Енглеска обмундировном спремом. Бродови који су врло ретко пристизали у Медовско пристаниште напуштали су га врло брзо из бојазни да не буду торпиљирани. Због ове журбе нису имали времена да истоваре све намирнице, које су собом били донели, и пошто су укрцали само нешто мало људства бежали су журно натраг. Овако држање Италијанске морнарице изазвало је страшан револт; масе су морале бити упућиване да продуже пут сувим ка Драчу. Тај пут, који је и за најздравијег тежак и непроходан био је смртоносан за изнемогле и болесне. Па ипак, то беше једини пут ка спасењу и њиме се пошло. Информације о путу од Љеша до Драча, које су поједини команданти давали Престолонаследнику говориле су, да је овај пут очајно рђав. Остало

се ипак при томе да Он сачека обећани брод, који је имао да га превезе у Драч или Валону и ако је опасност од аустријских сумарена била врло велика. Престолонаследник је био тачно извештаван о свима незгодама и несрећама, које су се дешавале у Медови приликом укрцавања. Дошао је у Сан Ђовани и командант за евакуацију и прихватање српских трупа, француски ђенерал Мондезир. Изненађен овим очајним приликама и страшном ситуацијом у којој се налажаху наше трупе и избеглице, међу којима беху и одељење Врховне Команде, хтео је да заведе ред и издао је наређење да се све трупе крену даље сувим за

Њ. Кр. В. Престолонаеледнић Александар при обиласку рањеника по болницама

Драч и Валону. Немоћни су протествовали али без успеха. Сви, који су могли кренули су се за Драч. Велики број немоћних, болесних и изнурених остали су на обали да изумру или да буду побијени ол Арнаута и непријатеља који је већ био заузео Скадар и задржао се на Бојани. Ово наређење да се иде сувим и очајно стање у коме су се налазили неки делови наше војске, а нарочито избеглице, побудило је ђенералштабног пуковника г. Драгомира Милојевића, који је био придодат као посредник штабу Француске Команде, да извести Престолонаследника и не били Он својом интервенцијом код савезника поправио ово очајно стање те да не остане толики свет на обалама да изумре од глади и у највећој беди. Милојевићев извештај о правом стању ствари толико је потресао Престолонаследника, да је Овај позвао себи у Љеш ђенерала Мондезира. Ђенерал још разјарен и утучен овим нашим очајним стањем дошао је у „ућумат" где је био Престолонаследник. Висок, крупан и импозантно држање, сав црвен у лицу оставио је у предсобљу капу непоздравивши се ни ским и после пријаве ушао је у Престолонаследникову собу. Како су зидови били дебели свега неколико сантиметара а врата танка и на појединим местима напукла, то се могло прилично добро чути кад се јаче и гласније V соби говорило. Престолонаследников глас је