Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1059

дно и друго гледиште увиђају срж хлебног проблема у Београду. А тај је у производњи. Систем данашње производње онемогућава да се дође до доброг, здравог и јевтинијег хлеба. Иерационалност лежи већ у многобројним пекарницама и малом производном капацитету. Да би се одржао рентабилитет такве једне пекарске радионице не може се друкчије него да производња буде што примитивнија и без испуњавања ма каквих услова савремене хигијене и технике. Само тако могу се продукциони трошкови да покрију добром зарадом. Сем тога, у оваквом систему производње немогућа је и ма каква контрола било у погледу извршивања хигијенских прописа или калкулације цене. Пекар је увек у могућности да нађе свој рачун, а потрошач никада да добије добар, хигијенски и јевтин хлеб. Али, и продукциона страна питања не може се делимично решавати. Мора се решити потпуно или никако. Тојест , производња хлеба целокупне потрошње Београда треба да буде постављена на индустриску основу. Једна, две, три или више фабрика хлеба — сасвим је споредно (свакако је рационалније и издашније што мање) али је главно да сваки потрошени хлеб у Београду мора да буде фабричким путем произведен. Ту је онда обезбеђена јединствена и најбоља калкулација цене, као и потпуна контрола (у погледу хигијенског уређаја, употребе и мешања брашна, тежине и цена). Затим долази питање продаје, која се мора организовати тако да се учини приступачна и економски најрационалнија потрошачу свакога краја. И овде би се, у организацији продаје, према данашњем систему могле да остваре велике уштеде у корист појевтињења хлеба. Поред више од 400 пекарница данас постоји у Београду и преко стотину посебних продавница.

При једној рационалној продајној организацији број продавница ни у ком случају не би требао да буде већи од 240 (просечно једна продавница на 1000 становника). Сасвим природно да би се згодним реонирањем, узимајући у обзир густину насељености појединих реона, број продавница могао и да смањи. На тај начин, уместо одржавања толико стотина примитивних пекарских радионица, имале би се одржавати једна, две или три фабрике и не више од две стотине продавница. То би допринело смањењу продукционих и продајних трошкова, па следствено томе и знатном појевтињењу хлебу. А, што је још главније, потрошачима би био обезбеђен добар и хигијенски хлеб. За две и по године, од како је хлебно питање Београда ушло у акутну фазу, наши пекари су имали и сувише времена да размисле о своме положају и са властитом иницијативом потраже нужно решење. Уместо тога, они су у свакој прилици упорно бранили своје данашње стање. У одбрани својих интереса ишли су тако далеко да су тврдили како раде са губитком. Природно да се у тако што не може веровати. Сигурно, да и они сами нису веровали. А када су им сугериране потребне промене у систему њихова рада ни на то нису пристајали. И тако је остајало све по старом. Па данас, када је комунална управа присиљена да приступи енергичнијим мерама они протестују апелујући на сентименталне обзире према њих неколико стотина, а запостављајући и игноришући и овом приликом интересе 240 хиљада грађана. Уместо збора, на коме су протестовали противу предлога општинског санитета боље би било да су погледали на саме себе и својом властитом иницијативом нашли целисходно решење, које им се намеће већ две и по године, а од кога су они стално бежали.