Општинске новине

Проф. Драг. Костић

Где је била Небојша? — Прилог историји тврђаве и града Београда (Наставак) 25) С почетка овог 16 в., одмах следеће године (1522) по паду Београда у руке Турцима, један је Немац, Нирнбержании, савременик иочевидац(?) његовог пада, нацртао Београд у моменту освајања и нацрт свој дао да се изреже у дрвету код резача Волфганга Реша. На самом цртежу над градом изрезан је и опис града и догађаја али тако ситним писменима да га Вјекослав Кла.јић у Новјести Хрвата, књ. II, св. 3, стр. 297, није ни покушавао прочитати. Уз добру лупу, ипак, дао се разрешити и овај не баш тако литераран опис, у коме има и резачевих омашака. Ношто је у нас досад био потпуно непознат, доносимо га овде у целини јер није ни велики. Ту се каже отприлике ово: Овде је насликана тврђава Београд (Спесћ18сће Ше1ббепћиг§-) и варошица (доњи град) у иравој слици и прилици, како ју .је недавно у септембру 1521 године (заузео-) турски ца.р издајом Ма.ђара који су држали тврђаву — име је једном Хедервари а другоме Терек Валент — и цару предали. И ова тврђава је са стране Саве као и са копна чврсто опседнута; између омих (онсађивача на олици) који су на Сави, знатан је број на насадама (шајкама) и лађа.ма. А цар је са својом војс.ком постављен нза тврђаве (стога се на слици не види!), пошто ту има једна равница потпјтјо онако као што се и иза гврђаве у Нирнбергу шири раван. (а) Ва.рошица (доњи град) нема никаквих утврђења и рђаво је изграђена, као што је и приказано. Али (ђ) задња тврђава (горњи град) Београда је изграђена (егра^!) добро и чврсто (уез!) са шес.т кула, као што је и прелња тврђава (с) добро чувана с помску 20 бастаја, пошто се у свакој бастаји држало по 10 војника те је у тврђави (предњој) стално било о«о 200 војника осем два командира (ћаи(ћ1еи1Ј*е5шс1е) њихова. Има још један до<5ро сбезбеђен (с!) пролаз (аћдапд) од предње тврђаве до- Водене куле (е), где је и пекарница (рНз1геу) и једна (Г) водепица (ти!\уегк) која. стоји близу те куле на Сави, онде где Сава утиче у Дунав. Уза Саву шест миља друмом има један утврђени логор (уез1ег 1ћаћег) по имену Шабац, који је Турчин имао узрока да освоји у Угарској, као што га је раније и славне успомене краљ Матија

са великом муком заузео; исто је тако освојио (цар) једну тврђаву уз Дунав по имену Сланкамев на 25 миља од Београда, као што је и још једну на Дунаву преко од Београда по имен.у Земун. У вароаници (доњем граду) има један самостан босоногих (фрањеваца: рагГизег с1оз1ег) као н једна црква у којој рацки (српски) владика има своју резиденцију (\уопип§). У овом кратком опису Београда и његових утврђења из времена кад су га још држали Мађари, пред сам пад његов, видимо да се на савскодунавској страни, више ,,варошице", у коју су Срби после 1427 премештени заједно са епископијом својом из Горњега града — налази једна предња и једна задња тврђава. За задњу, и по опису и по снимку, нарочито кад се овај пореди са другим једним нирнбершким снимком за 1521, с оним Ортелијусовим (1602) у Годишњице X,") ви е ) Са Решовим снимком нотпуно се подударај.у и два снимка у јубиларној књизи „Београд у садагањости и прошлости", т. ј. она.ј под бр. 15 у тексту и смањена копија његова на корицама исте књиге. Слика бр. 15 и Решов снимак стоје у односу оригинала и копије, верне толико да су оба ,.омашком ма.јстора (дрворесца Реша, не сликара?) само погрептио окренута", како је приметио и др. М. Стојадиновић у чланку „Од Сивгидуна до модерног Београ.да" за слику 15. По једном детаљу, биће да Решов снимак претставља оригинал. На њему се између задње и предњс тврђаве види над централним ровом мост, покретан наравно, и на том мосту види се и пбд, подигнут косо као ђерам; на слици бр. 15 од тога је постао коси кров неке куће с димњаком, позади, не види се да ли У унутрашњости нредње тврђаве или над самим ровом(!). Тај се кров још боље истиче на копији Стојановићевој, која се употребљава на корицама Савремене Општине. Али, ова је Сгојановнћева копија поправила главну ома.шку Решову и његових кописта, јер је слику окренула правилно, са Савом на десно.ј страни, и допунила је (према Ортелијусовом снимку?) доцртоод „залива-пристаништа", којега на Решовом дрворезу, бар како је објављен у В. Клајића Повјести Хрвата (књ. Ц, св. 3, стр. 297) нема. Омашку Решову као да је осетио још први коииста његов, творац сли-