Општинске новине

Друштвена хроника:

Освећење камена темељца за основнј школу у улици Краљнце НаталиЈе

У данашње време мрачне грамзивости и многоструко израженог себичњаштва засветли понеки пример алтруизма пуним сјајем, који нас све благотворно озари. Човек не живи само да гомила новац, него да буде користан својој околини. У колико човек више добра учини у животу, у толико је потпунији човек. Сваки човек био је више пута у прилици да учини добро ма које врсте. Најмањи је број оних који могу да остваре велике циљеве путем новца. (Јер за велике циљеве потребне су и велике материјалне жртве). Но и порд тога што је ових изабраних најмањи број у множини људства, ипак их је уопште замашан број, који би један део свог богатства могли утрошити за добро своје средине. На жалост мали је број оних који схватање живота нису ограничили на сферу личних интереса. Зато горепоменути светли примери остављају на нас дубок утисак и побуђују искрено признање. Један од ових примера јесте случај Г-ђе Персе Миленковић удове Ристе Миленковића бив. рентијера београдског. Одмах после рата Г-ђа Миленковић подигла је цркву у спомен своје поч. матере. Како је Торлак т. ј. Кумодраж, имао потребу за црквом, то је Г-ђа Миленковић саградила цркву покрај Кумодрашке школе на Торлаку, на домак Београда, на изванредном положају, који доминира околином и има диван изглед. Пошто је сазидала храм Господу, Г-ђа јМиленковић 'одлучила је да подигне храм просвети. Зато је недавно ставила, од своје уштеђевине, на расположење Београдској општини милион и две стотине хиљада динара да се подигне зграда за једну основну школу. Може се замислити са каквом је радошћу и захвалношћу примила Београдска општина овај кнежевски дар. Нарочито се мора подвући схватање ове ретке потребе престоничке од стране Г-ђе Миленковић и њено срдачно старање за дечицу којој је хигијенска школска зграда што и насушни хлеб. Познато нам је свима да се, због оскудице у учионицама, у школама, од рата још и до данас, примењује полудневна настава. Поред свег старања, Општина није имала материјалне могућности да подигне потребан број

учионица. Него је још у школи у Босанској улици уступила доста одељења за III женску гимназију. Јасно је онда колико је добродошао дар г-ђе Миленковић и од коликог ће значаја бити за наш подмладак. 8. августа у 11 часова извршено је полагање камена темељца новој Основној школи у улици Краљице Наталије. Поред велике дародавке ударању темеља присуствовали су, од стране Београдске општине, вршилац дужности Претседника г. Никола Крстић, потпретседник Београдске општине, вршилац дужности потпретседника г. Клементије Букавац, одборник и одборници: г. г. Ј. Дравић, Др. Б. Пијаде, Јован Мисирлић, Д. Милошевић, Гођевац и Р. Јовановић, шеф Архитектонског отсека г. Гинић, деловођа Суда г. Божа Павловић, шеф кабинета потпретседника г^ Ђ. Ђуровић. Грађанство овога краја било је заступљено у великом броју. Примећени су г. г. Ђока Николић, бив. министар, Р. Гавриловић и још многи други, међу којима неколико београдских учитеља. Црквени обред извршио је свештеник г. А. Протић. По свешеном обреду спуштена .је повеља у темеље а Г-ђа Миленковић, по освештаном обичају ударила је чекићем по камену темељцу. Онда је свештеник г. А. Протић одржао говор, који одговара овој прилици. Нагласио је да наш народ не оскудева у родољубивим синовима и кћерима. Вели да су многобројни примери да појединци помажу науку, ширење просвете, привредни напредак и т. д. Г-ђа Миленковић је један од тих племенитих дародаваца. Пошто је подигла цркву на Торлаку, она у спомен свога поч. мужа, Ристе Миленковића, зида Основну школу у Београду. Овим завештањем Г-ђа Миленковић заузима место међу великим просветним добротворима. Г. Протић завршио је говор речима: — Нека Господ Бог прими ову жртву и дарује ти дуг живот а покојном Ристи спасење! Тада је у име Београдске општине узео реч вршилац дужности Претседника Општине г. Никола Крстић, потпретседник. Г. Крстић обратио се окупљеним гостима овим говором: