Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1071

Госпођо и господо, Приликом освећења камена темељца ове осиовне школе, дужност ми је, као преставнику Суда и Одбора Општине Београдске, да у овом свечаном тренутку истакнем јединствен пример г-ђе Персе Миленковић, која је од својих уштеђевина, одвојила замашну суму од милион и две стоти-

Велића доброт&орћа г-ђа Перса Миленћо&ић оћружена претстабницима Веоградске општине, на чел у са потпретседнићом г. Н. Крстићем

не хиљада динара и ставила их на расположење Општини Београдској, да подигне модерну Основну школу на овоме месту. Када је племенита понуда Г-ђе Миленковић прочитана у Одбору на седници од 30. априла тек. год. чула је се спонтана захвалност племенитој дародавци са усана свих одборника и чланова Суда. Та иста захвалност, уверен сам, потекла је и сутра дан, кад су листови објавили извештаје са Одборске седнице, из срдаца свих родитеља чија су деца дорасла за основну школу. Вама је познато, господо, колико се Општина труди да повећа број зграда за основну наставу. За непуне две године Београд већ има две нове основне школе: прошле године, сећате се сви, отворена је модерна основна школа Краља Александра Првог, у Дечанској улици, а већ ове јесени Београд ће имати, још једну, такође модерну Основну школу, у Шуматовачкој улици. У пројекту су још три основне школе чије зидање, чим претходне радње буду свршене, треба да почне у најкраће време а најдаље на пролеће идуће године. Ја мислим овде на подизање модерних палата за основну наставу у Војислава Илића улипи, на Топчидерском брду и на Карабурми. Напори које Општина чини, као што видите, нису мали. Можда би јој необавештени критичар могао пребацити што у доба привредне кризе диже тако велике зграде са инвенстицијама које ће служити не само садашњим него и будућим покољењима. Али кад се зна да од 23 Основне школе,

колико их има у Београду, више од пола њих практикују полудневну наставу због оскудице у локалима, онда је лако увидети не само неоправданост те критике него и замашност дара који чини Београду г-ђа Миленковић, дајући нам једну лепу, пространу, хигијенску Основну школу у овом делу престонице, која ће поред учионица за малишане из овог краја имати и једну велику салу за свечаности и вежбање не само ђака основаца него и ученица женске учитељске школе која је у непосредној близини. Рекао сам у почетку, драга господо, да је г-ђа Миленковић, учинила јединствен пример одлучујући се да створи задужбину ове врсте успомени својој и свога пок. мужа, који је стварао и делао у овом делу Београда, као савестан и честит трговац. Примери других добротвора, којима Београд обилује више можда него у једна друга варош, упућивали су је другим правцем. Но она се није хтела повести тим примерима без довољног размишљања и испитивања потреба Београда. У свом топлом писму, упућеном једном члану Суда, у коме је изразила своју жељу да озида једну Основну школу, она истиче своју љубав према малој деци и подвлачи да је и њен пок. муж такође волео малу децу. Па како Београд нема довољан број локала за основне школе, каже г-ђа Миленковић у своме писму, решила сам се да одвојим од својих уштеђевина 1,200.000,— динара за

Потпретседник Општине београдске, г. Н. Крстић, гобори о> значају обе шћоле подизање једне Основне школе. Не само на поклону него и на избору циља коме гај поклон служи ми Вам, Поштована Госпођо Миленковић, дугујемо уз захвалност и наше пуно признање. Ова школа, задужбина Персе и Ристе Миленковића из Београду, прва задужбина