Општинске новине

Стр. 1111 ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Преглед белих цеви: калибар и дужина положених цеви по годинами Табела бр. 2.

По годинама

Калибар цеви у тт

са и

со сз

%"

7/ " /4

5 Л"

4/ " /4

3 / '/ /4

7*"

СО О

До 1913 год. било положено

7.223

371

8.202

738

3.848

2.454

22.836

1919 и 1920 год. . .

—-

■—

1921 год

200

186

1.771

2.157

03

1922 „

100

187

•—

287

о

1923

125

220

-—

159

999

■ —

1.503

ш

1924

150

1.130

715

458

2453

сз ЈС

1925 „ .......

1.417

155

1.572

С^З *5Г

1926 „

711

1.079

203

85

2.077

п

1927

842

1.689

2.266

350

120

5.267

1928

168

1.832

1.121

608

3.729

1929 „

120

139

120

264

—-

643

1930 „

1.281

250

1.531

С в е г а . . .

9.639

371

15.758

2.694

10.973

4.501

120

44.056

До 1924 год. било положено

__

СО

1925 „

—-

О са

1926 „

-—

ОЗ

1927 „

968

57

1.025

и

1923

608

2 173

216

50

3.047

сз Г л

1929 „

520

1.643

2.163

1930 „

452

1.062

74

1.588

С в е г а . . .

2.548

4.935

290

50

7.823

7.785 метара. Од после рата положено је цеви више за 2. 387 мегара односно 2,6%, него што је било до 1919. године. То најбоље доказује да се београдски водовод после рата нагло развијао. Како нам табела показује, тај напредак се види нарочито 1930. године, када је положено преко 25.000 метара цеви, шго износи више него х /ј свих постојећих цеви водовода до краја 1923 године. Још бољу илустрацију даје нам савски водовод. До 1924 године постојало је свега 19.917 метара цеви, док је од те године до краја 1930 изграђено 37.680 метара, односно више од тога броја за 89,1%. Потребе савског водовода повећавале су се из године у годину, јер је Београд својим модерним уређењем осећао све већу потребу за водом. Табела број 2 приказује нам кретање полагања белих цеви. И ако ове бројке заостају по свом значају за бројкама из табеле број 1, ипак се и на њима може уочити јак напредак водовода од после рата. Дужина цеви пијаће воде скоро се удвостручила, док код савске воде, ове се цеви нису ни полагале све до године 1927, од када се положило 7.823 метра. Много исцрпнији преглед показује нам табела бр. 3 која нам претставља колико је које године исцрпљено пијаће воде. Количина исцрпљене воде је нагло расла. Док се

дневно вадило пијаће воде 1919. године просечно 8176 м 3 , вади се четири године касније 12.292, односно више за 70%. 1924. године

Исцрпљено пијаће воде Табепа бр. з.

то X 5

о » Д 2

Од године до године

За годину

0" О

просечна дневна производња у мз

о

у м Ј

§■ X

и

Е ч

порасла

опадала

1919

2,984.270

8.176

1920

3,412.354

9.349

1.173

1921

3,083.834,6

8.449

1.900

1922

4,486.660

12.292

3.843

1923

5,078.248

13.913

1.621

1924

6,313.146

17.296

3.383

1925

6,222.940

17.049

247

1926

6,668.370

18.270

1.221

1927

7,849.060

21.504

3.234

1928

7,588.536

20.791

713

1929

8,755.303

23.987

3.196

1930

10,196.596

27.936

3.949

Свега

72,639.322,6

Просечно

6,053.260

16.584

Од 1919 до 1930 год. дневна

експлоатација воде пора-

сла је за ....

19.760

м 3

односно за . . .

241,6

°/ / 0