Општинске новине

Стр. 1132

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

и Немачкој, где је широка маса брзо оценила њихову важност у питању исхране. У Америци се одојчад снабдевају са млеком из нарочитих млекарских станица у којима дежурају лекари и милосрдне сестре, да би давали поуке родитељима за физичко и хигијенско васпитање деце; у сиротињским реонима милосрдне сестре посећују децу у домовима њихових родитеља у циљу давања поука о нег-^в^њу и исхрани деце, а у школама деца добИЈЈју доручак који се састоји из млека, јаја, црнога хлеба и воћа, који су богати са калоријама и витаминима у циљу сузбијања болести авитаминозе, нарочито болести социјалног карактера као што су рахитис, анемија и туберкулоза. Авитаминозним болестима означавају се обољевања организма, која наступају услед рђавог избора хране и услед недостатака витамина у храни и продуктима хране; или авитаминоза је болесно стање организма услед једностране хране са продуктима у којима недостају витамини — материје неопходне за живот организма. Најчешће су болести авитаминозе код мале деце, чије последице остављају трагове целога живота, а у првом реду код деце сиромашних класа која се хроне рђавом храном и живе у нехигијенским становима без сунца и свежег ваздуха, те се ове болести називају још и болести беде и сиротиње. Авитаминозне болести које се јављају услед рђаве и слабе хране јесу: Бери-бери. Болест бери-бери заузима централно место међу болестима авитаминозе. Она је у преимућству болест у колонијама, где се за исхрану употребљава ол>уштен и полиран пиринач. Али је у последње време доказано да се ова болест јавља у опште свуда тамо где се употребљава храна која је лишена витамина В. Таква храна јесте она коју сачињава оброк првенствено из луксузног брашна и оброк хране који се дуго кува са чиме се уништава витамин В. Болест бери-бери јавља се у губљењу апетита, у опадању тежине тела, одузетости ногу; карактерни су јој симптоми атрофија и парализа мишића ногу, затим растројство нервног система. Код јачих обољевања јавља се учестано срчано скраћивање (тахихардија), тешко дисање, умањивање мокраће (олигурија), општа отеченост и нагомилавање ексудата у организму и смрт може да наступи за неколико недеља, дана или часова. Антибериберични витамин В садржи много шаргарепа, спанаћ, купус, боб, пасуљ, црвени патлиџан, поморанџа, лимун и грожђе, а од продуката животињског порекла млеко и јаја. У Немачкој за време ратова, услед појаве ове болести, принудним путем прављен је хлеб из непросејаног брашна, а мекиње су се нарочито прерађивале за израду хлеба, пошто витамин В садржи опна зрнасте хране.

Скорбут. Појава болести скорбута у вези је са карактером хране. Одавно је познато да ова болест обухвата масу народа која се храни конзервама или једнообразном храном којој недостаје витамин С без додатка биљне хране — поврћа и воћа; обично усољено месо са додатком шалитре такође доноси ову болест. Скорбут је врло тешка болест и познаје се по поткожном изливу крви, по рањавим и испуцаним деснима које крваве нарочито око зуба. Кад се болест не лечи погоршава се и завршава се смрћу као последица запаљења плућа или срчаног растројства. Може да се развије и као епидемија. Лечење је просто: довољно је неко време давати једно или друго антискробутично сретство које садржи витамин С, а најбоље је познато сретство сок од поморанџе или лимуна, црвен патлиџан без љуске и јагоде. Ефекат оваквог лечења је чудан, за неколико дана болест потпуно ишчезне. Од поврћа довољно садрже витамин С зелен боб и грашак, црвен патлиџан, све салате, спанаћ и купус пресан, а од плодова јагода, бресква, кајсија, јабука, а највише лимун и помаранџа, те према томе наш оброк хране треба увек да садржи поврће и воће. Поред овога садржина витамина С у продуктима хране зависи од природе продуката, јар је овај витамин у купусу више осетљив при високој температури но у соку од поморанџе. Млеко садржи мало витамина С и како је он мало издржљив при кувању млека, у Француској дају деци, која се хране дуго куваним млеком, по мало сока од лимуна, поморанџе или грожђа са малим додатком шећера. Овај витамин сасвим не садржи месо и разни органи животиња. Ксерофталмија се јавља у обољевању очију (суво запаљење коњуктива које прелази у период инфицирања, гнојења) и врло често се дешава потпуно губљење очног вида. Први знак болести јесте сушење коњуктива, које долази услед скраћивања делатности секретних жљезди, а наступа услед непотпуне хране т. ј. хране која је лишена витастерина А, а таквом се највише хране деца. Болест се може брзо отклонити, ако се оброку хране дода храна, која је богата са витастерином А и то су рибљи зејтин и путер. За време ратова приметили су се многи случајеви ове болести код деце, а у Данској је развијена ова болест код деце на сиси која се хране оплављеним млеком из кога се вади путер. Функ наводи да је путем испитивања ове болести утврђено да су животиње осетљивије на отсуство витастерина А у храни и често обољевају од запаљења плућа. Ова два случаја болести услед недостатка витастерина А — ксерофталмије код деце и запаљења плућа код животиња —- каже он да показују до каквог је степена организам у зависности од