Општинске новине

Стр. 1134

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Италији и Румунији, где има на стотине хиљада болесника, вели да је у Италији „походио један завод, у коме се лече искључиво болесници те врсте. Ту сам видео све степене пелагре — од незнатног црвенила коже до највећег лудила. Беше тамо много и недораслих — нарочито у одељењу за душевне болести." У местима, где је широко гајење кукуруза и његова је употреба у исхрани, у душевним болницама налазе се хиљадама случајева пелагричних болесника. Установљено је, да је појава ове болести и њено уклањање у вези са храном. Хлеб од кукуруза садржи непотпуне беланчевине услед чега се ова болест јавља. Функ сматра да је узрок пелагре недостатак специфичног витамина који је он назвао Р и врши проучавања у том правцу. Болест пелагра постоји и у нашој земљи код становништва које се храни кукурузом, али до овога времена немамо сигурних података у каквој се мери она развила и развија. О овој болести први је писао код нас уважени г. Д-р Батут у горе наведеној књизи и каже да ову болест наш народ зове „зли лишај", а даље наводи: „колико је тога (болесника) у Србији још се не зна, јер се тек у новије време почело о томе разбирати". Г. Д-р Батут наводи да је о тој болести писао Д-р Л. Илић из Зајечара и Д-р Н. Ђорић из Варварина, а такве болеснике слао је у Државну Болницу и Д-р Л. Димитријевић из Смедерева. Г. Драгиша Лапчевић у Тежаку за 1920 г. у чланку „Исхрана" наводи „да је пелагру (код нас) још пре 40 година констатовао Д-р Мачај, за њим Д-р Лаза Илић, а Д-р Д. Ив. Стојимировић као лекар среза сврљишког имао је у 1902 г. за 6 месеци 406 случајева пелагричних побољевања у разним стадијумима од првих почетних симптима, до потпуно развијене болести са десквамативним појавама по рукама, носу лицу, психичким појавама до лудила... Узрок јој је у лошим хигијенским и материјалним околностима сиротињи са најлошијом храном, употребом незрелог, рђавог кукуруза, а изложеној најтежим сеоским и тежачким радовима.

Најзад у 1928 г. написао је г. Д-р Грга Богић лекар из Карловца (Хрватска) књигу: О хлебу нашег сељака и наводи да пелагре има у нас у 82 среза, тако да се двадесет и пет од сто наших срезова налази у зони пелагре. О овоме ћемо говорити опширније у чланку о потрошњи кукуруза за исхрану нашег становништва. „Ратни оток". Ова је болест била позната одавно, али се широко распространила у Централној Европи за време последњих ратова. Болест се јавља отоком ногу и лица, нарочито око очију, при чему је температура тела нижа од нормалне (32—36°) и врло мали и слаб пулс. Са овом болешћу јављају се инфекције као запаљење плућа, бронхитис и ксерофталмија. Код неких случајева ове болести јавља се крвављење десни као и код скорбута. И код ове је болести узрок рђава храна. Код одојчади се јавља која се хране обилно храном која садржи много скроба, а недостају витамини, калорије и беланчевине. Инфекциозне болести и витамини. Штетан утицај непотпуне хране, каже Функ, много је озбиљнији но што се обично мисли. Он наводи Мака Калума, американског научника, који је вршио испитивања диетичним оброцима хране и утврдио да последице непотпуних оброка не показују дејство код првог или другог поколења, већ у трећем или познијем поколењу. Непотпуна храна може да се изрази у слабљењу отпорности организма према инфекциозним болестима, нарочито према туберкулози, чију слику најбоље показује отсуство витастерина А. Код свих авитаминозних обољевања јавља се епидемија запаљења плућа за којим долази туберкулоза. У том правцу аутор витамина Функ врши испитивања и за болести рака и вели да је до некле постигнуто да се путем искључивања једне материје из хране могу развити чиреви на организму. Тако је откриће витамина донело много јаснију слику о узроцима многих болести и озбиљније изучавање питања борбе са људским изумирањем.