Општинске новине

Стр. 1138

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ређено се даје „најчувенијим" претставиицима тврђаве, прослављеним у ранијим борбама, појединим кулама које су се и величином истицале на јужном или северном фронту; у току 17 века то се име везује за највишу кулу на савскодунавском фронту. Током 18 века, поуздано крајем његовим, то се име преноси на данашњу „Небојшу" у Доњем граду. У народној песничкој традицији нашој, пре краја 17 века и нестанка Небојше у Горњем граду, везује се она и за браћу Јакшиће. Небојшом се, дакле, првобитно звала кула једна у саставу Горњег града, тврђаве, и то у источном: „задњем" (по Решу) или „горњем" (по Ортелијусу) делу њеном; истицала се величином, „огромношћу" (Вранчић 1553, Хаџи-Калфа 1655, Евлија Челебија 1661, и др.) тако да је она била од доминантног значаја у тврђави, нарочито у борбама на северном, савскодунавском фронту, као г. 1521. По познијим описима и истицањима судећи, биће то и она најважнија у горњој тврђави, коју по сведочанству Лудовика Туберона (Цријевића, Дубровчанина) у „Коментарима његовог времена од 1490—1552" (у Швантеровим 8спр-

1788), може лепо пратити и у Годишњиди IX, на тамо датим прилозима. Ове то показује, прво, колико треба бити обазрив при употреби тих старих проспеката и планова Вео1 рада, пониклих по свој Европи обичио пред очекивани пад његов у руке Хришћанима; друго, да целокупну ту збирку планова и проспеката својих коју је Београд успео прикупити (у Географ. заводу и Историском семинару на Универзитету, у Народно>ј библиот., Музеју града Београда, с прикључењем збирке Г. Ђорђа Вајферта и Г. Замбонија) треба подврћи стручном, критичком прегледу и систематисаљу, којим би се издвојили основни снимци, рађени с природе, из масе свакојаких копија и прекопија, А тих основнх снимака Беотрада е природе тако ,је мало. те су утолико вреднији пажње. Биће да је такав на ир. на уметничкој гравури борбе по Београду г. 1688, коју је исте године радио Ром. Хох (Кот. Ноо§-, 1645—1709), холандски гравер европског гласа, (у збирци Геогр. 1шст. бр. 23). Ту се виде из тичије перспекаиве у Горњем граду куле али у рушењу и пламену. Такав је поуздано снимак с природе и то ручни акварелски рад, велики план Београда и борбе око њега у г. 1717 у збирци Народне Библиотеке под бр. 757/К. Том је плану при дну додат и мали проспект Београда. Све је то рађено руком ауетриског инжињерског официра 51исшпкег-СЖепћегЈЈег-а. Проспект претставља Београд тледан са батерија на земунској обали, баш до самог ушћа Саве, и обухвата Горњи град, Калемегдан (без шуме, гола рудина) и варош са савске стране. На том н уметничЈси лепо и картографски педантно цртаном проспекту, на коме на пр. иза голе рудине калемегданске вири и шиљак неке џамије са Зерека, виде се у Горњем граду неке зграде вишеспратне са многим прозорима и димњацима па и џамија једна која се стално види на савскодунавском фронту утврђења горњоградских у 18 веку, али, не виде се никакве куле па

1огез гегиш ћип^апсагит, том II, стр. 373) „народ зове звонаром" (сатрапапа), односно она коју Константин истиче уврх Горњег града називајући је Давидовим ступом (четвороугаоном кулом) што се „као чудо неко изванредио види из свих далеких предела на ипалксима утврђен" стр. 286 у Гласнику С. Уч. Др. 42). Томе би ступу (торњу) на најстаријим снимцима одговарала она, заиста и највиша и најутврђенија, вишеспратна, четвороугаона кула, отприлике на средини северног руба Горњег града, на западном углу источног дела тврђаве, преко од ровом одвојене цитаделе, чије куле такође све надвишује. На Ортелијусовом снимку на њој се вије застава; на Решовом и др. назире се одмах под стрехом велики часовник, а судећи по кулици на врху крова, и звоно, оно којим је, по Вранчићу, звоњено „кад треба ударити на непријатеља", и по коме је, како споменути Туберо каже, и названа звонаром. По савременим описима првог турског освојења Београда у г. 1521, по персиском хроничару и Туберону, Небојша је тада била

ни највиша, Небојша, која би се морала видети ту, да је тада још постојала. На плану тврђаве, на месту данашњв „Небојше", на улазу у залив-пристаниште, види се осмоугаоиа кула, обележеиа писменом уз које у тумачењима стоји \^а88ег[ћигп. Значи да у то време још није наследила славно име своје претходнице. Тај проспект објавио је недавно Г. Теофил Турек, пастор евангелиске цркве, у свом месечнику Иасћпсћ(;еп с1ег Ве1§тас1ег Еуап&еНбсћеп Сететс1е, у броју од 15 фебруара о. г., ш стр. 10. Он је утврдио и име цргачу тога значајнога плана и проспекта Београда из г. 1717. Постојање Небојше у Горњем граду у г. 1688 а непостојање у г. 1717 може ое пратити и на медаљама, које су у спомен тих освојења „резане" по Ауустрији и Немачкој, а на којима је обично дат и модел Београда са савскодунавског фронта, Ти модели Београда, свакако, нису рађени с ирироде, него према савременим проспектима, гравурама, обично такође скопираним. Ипак, и као сведочанства из друге и ко зна које руке, имају и значаја за нас. Готово комплетну збирку тих медаља био је прибрао иок. Хуго Вајферт, индустријалац нанчевачки, и устуиио снимке њиховв уредништву Старинара. У њему су, у првој свесци за г. 1884 и објављени уз описе у чланку „Оиомеиице о узећу Београда од Турака године 1688, 1717 и 1789". На медаљама за г. 1688, на којима је дат савскодунав ски изглед Београда, а то су бр. 1—4, 10—12, и 14 истиче се свуда у Горњем граду Небојша својом величином, нарочито у бр. 11 где ју је фантазија резачева претставила као трокровну: овуда на њу на.јвише сипају муње из облака или из канџа царског орла над њом. На бр. 28 и др. за г. 1717, на савскодунавском фронту горњоградском не види ое више Небојпга нег« нека висока џамија, исто као и на проспектима савременим .