Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОбИНЕ

Стр. 1141

Вранчић 1553

Пигафета 1567

Унгнад I 1571/72

Унгнад II -Герлах1578 ХаџиКалфа пре 1655

Кјаромани 1659

Евлија Челебија 1661

8 окт. 1690 (Г одишњица X, стр. 176)

СЈ сз X сз

Варош

Горња варош

Г орња варош

3 о о. са са

к Варош

[V Доња варош

са о. и. К 4 о

Пристаниште са 2 куле с ланцем

(3 Рибљи трг

т Бела кула на истоку, на ушћу Саве У Дунав

5 Рибљи трг, иристаниште, царинарница са кулом Сулејмановом к Царинарница (V) Пристани- ште

а 3 § $

п Кула: „Бојсе и са стреливом (муницијом) експлодирала СС (V К К >> К е; в; с; О РЗ оз « 3 * Е В 5 2 к гг \о О Р 0Ј 5 ч ео гп 2 Р 8 "оЈ >, М V ™ 3 н а. 23 Е8 2 к о л 4 У га И а, м V о « 5 5 =3 X ч ° 2 ч с » 8-8 -о И Н ° (V * н в О к И О ед О н еа _ к С1 п 2= п в- 4 п »Д 5 >1

03 Он [_ К 4 Он о и

Небојша, најогромнија кула са звоном

К Четворасша тврђава с јарком

о „ Не-бојсеЈ" кула, према „Бој-се"

р Први део тврђаве

г „Беновиса" највиша кула у горњој тврђави

и Небојша велика кула у Горњем граду, ван „Нарина" б Тврђавица са 4 куле

Ч Други део тврђаве

1 Нарин, западна тврђавица

и српски Београд, јер и Константин спомиње под (III) „царско пристаниште с утврђењима" а де ла Брокиер вели да уз исто „унутрашње пристаниште", које назива и „другим доњим утврђењем", постоје и „две куле с ланцем међу њима"; поузданије већ могло би се рећи да је стара колико и турски Београд, јер ХаџиКалфа уз пристаниште, царинарницу и рибљу пијацу на том месту истиче нарочито једну кулу коју је султан Сулејман подигао после освојења Београда г. 1521. Први путописац Унгнадов (1571/72) свакако њу назива Белом кулом. Та кула, узевши у обзир највишу између четири што се виде на том месту, уколико је имала карактер одбранбеног објекта, бранила је само приступ у унутрашње, „царско"

пристаниште, у вештачки канал-залив којим је савскодунавска вода заведена између бедема у унутрашњост доње вароши. Од овог главног унутрашњег пристаништа треба раззликовати друго, спољашње, на отвореном Дунаву, на најсевернијем рту копна доњеградског које се протеже и даље уза Саву све испред бедема, почев од некадашње Решове „Водене капије", турске „Су-капи", позније чак „Бандиске капије", данас сасвим срушене. Да су била два пристаништа истичу и Константин и де ла Брокиер; да је, пак, оно, које данас обележава доњоградска Небојша и блатно „језеро" крај ње, било главно, државно, „царско", са царинарницом, види се и из споменутог већ случаја Кјароманијева у г. 1659, јер на спољашњем, отвореном, с голим