Општинске новине

^ Стр. 1146 г риштима, не само ситну стоку: прасе или јагње, већ и дебеле угојене свиње. Они, разуме се, као кријумчари не контролишу ни само здравствено стање закланих животиња. Зна се, међутим, да бобичаво свињче мора бити убиствено шкодЛ ј Иво за човечји желудац, а да се бобичавост неможе уништити неки пут ни са стостепено врелим искувавањем у херметички затвореним судовима! * Због свега овога, и због још врло много сличних других антихигијенских примера из свакодневног живота великог броја стаиовништва, нужне су перманентне јавне мере контроле, пропогандне и поучавања и о личној хигијени. Без тих мера ми ћемо још дуго остати велеград са малим бројем великоварошана: сних са лакованим и оних са поткованим ципелама. Интерес је, међутим, свих нас у граду да се бар основна хигијенска схватања остварују код свакога становника. Јер, сви смо ми ипак у једноме свакодневном контакту један са другим и сви са свима. Поштар, који нам предаје писмо; келнер, који нам сервира чашу, шољу или јело; хлебар, пиљар, и сви други, ако су неупућени у основне ствари хигијене, те због тога не умеју да чувају себе, још мање ће умети и хтети да чувају нас које услужују. Тако ће све последице њихове хигијенске беде врло лако прелазити и на нас, који се иначе умемо више но сналазити у правилима личне хигијене. Досадашње одсуство ове хигијенск^ пропаганде љуто се осветило свима Београђанима, јер су многи и многи по пример, онога

,= ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ несрећног Црнотравца остали и после дужег живљења у Београду буквално у варварским хигијенским појмовима! Једном приликом сам вечерао са два рођена брата Београђанина, т. ј. од којих је један био београдски становник већ 15, а други 6 година. Онај старији за све време обеда жалио се на своју већ акутну туберкулозу, и није могао ни да једе. После свршеног обеда испио је чашу воде и налио своме млађем здравом брату. Као њихов интимни друг пријатељски сам интервенисао, да тако не чине, кз хигијенске предострожности. На мој приговор болесни је готово увређено одвратио: та нећемо се ваљда ми рођена браћа гадити и чувати један од другога зашто смо онда браћа!... Млађи је после тога без поговора узео и испио из окужене чаше. Овакви појмови и овакве страшне предрасуде о личној хигијени владају нажалост код много Београђана. Ни сав туберкулозни помор није у стању да им сам по себи пробуди ни најелементарније хигијенско разумевање. Тим пре је нужна једновремено интервенција контроле и пропаганда хигијенских обавештавања код најширих слојева становништва. Тим путем се може постићи бар толико, да се умањи несрећа здравственог страдања. То, међутим, неће бити ни мало ни безначајно, јер неупућени сада страдавају знатно више но што би морали страдавати с обзиром на друге објективне социјалне неприлике о којима пише г. Слободан Видаковић: недовољна исхрана, нездрави станови и радионице, незапосленост и слично.