Општинске новине

Стр. 1 170

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

перверзије, и од тог се пореза образује фонд за регенерацију грађанског брака. За малолетнике, утростручиле су све варошке општине број модерних корекционих завода. За ове тешке дане привредне кризе и беспослице отварају се државни и општински послови најширих размера, појачавају се буџетске позиције противу беспослице, а држава даје радничким фондовима, који су установљени при већим општинама, дотације у износу од 70% целокупног радничко-послодавачког улога за борбу против беспослице. Закон о проституцији подвлачи принцип да се проститутке присилно упуте на принудно изучавање заната, а по свршетку заната упосле. Дужност њиховог упославања пада на општину и преко ње на разне градске хумане институције, основане за ту специјалну сврху. За оне несретнице које и по свршеном занату наставе проститутски живот, има да се примени од стране контролне санитетске полиције принцип аболиције, као једино праведно начело у борби за решење проблема проституције .. . Алкохол ће имати да се забрани чак у тако званој физиолошкој дози, коју су пронашли они који су у току живота попили једну реку алкохола. Њега може бити само у фармакопејској примени. То су прве реалне мере. Друге би имале ускоро да ступе у живот и генералног су карактера. Сваки дански дом, почевши од куће најсиромашнијег данског рибара па до куће претседника владе, добио би од стране Општинског Контролног Санитета свој Здравствени картон. На њему има да се испише историја и садашњи здравствени налаз целе породице. Лекар респективног градског санитарног сектора има да изврши најдетаљнији преглед сваког члана куће, нарочито у погледу на туберкулозу, луес, лепру, душевна оболења, алкохолизам, теже инфекционе болести и криминалне патолошке појаве. Дупликат тог здравственог картона са свима узгредним графиконима и напоменама има да чува сваки Данац у својој свечаној соби, урамљеног као икону, онако како су наши сељаци суревњиво чували слике својих партиских вођа! Сваке године ови се подаци имају да проконтролишу и допуне новим прегледом. Где год се укаже потреба за амбулантним или болничким лечењем оно ће се одмах и предузети. Лекарски прегледи, лекови и лечење има да падне на терет општине како за сиромашне тако и за имућне. А систем опорезивања за исти да буде прогресиван. Сва данска градска деца имаће ићи на обавезна летовалишта. Преглед и пелцовање деце против туберкулозе су обавезни.

И један у овом срећном хору данских реформатора Д-р Граудинг, понесен општом реформистичком акцијом, тврди да ће његов градски лабораторијум ускоро дати данском народу серум за предохрану против сифилистичног оболења. То је у кратким потезима акција мале Данске и њених општина на регенерацији расе. Предосећа се (и то ми са задовољством подвлачимо) да ће се и код нас рад на социјалној акцији и акцији за еугенику расе развити ускоро на целој линији нашег државног и самоуправног живота. Тако се за последњих пет шест година у раду београдске општине јасно оцртава један видан успех и данас се већ изразито назире велики план за будући рад на пољу социјалне акције. За сеоске и маловарошке општине у овом правцу не може се рећи ништа ласкаво. Али то није њихов грех; то је грех свију нас. Кад се са њима правилно руководи, онда и оне могу да покажу задовољавајуће резултате. Сетимо се само ранијег закона о кошевској храни. Кад је дошао балкански рат наши су кошеви били набијени, а новчани фондови кошевске хране пребогати. Није претерано рећи, да су нам наше велике трофеје добрим делом обезбедиле ове огромне резерве у храни и новцу, које су нам пружиле дивне сеоске општине мале предкумановске Србије. Тај би се исти резултат манифестовао и у свима другим појавама сеоског живота само да је он био правилно упућен. Овако су сви остали резултати били негативни. У току свога досадашњег живота, наше самоуправе нису подигле ни 10% шума, а уништено је 70%. За то исто време живот народни у погледу боље исхране, одевања, здравља, опшге културе, опао је за читавих 25%, место да се побољша за 50%! То стање не сме и даље да траје. Општина је на првом месту позвана да живот својих грађана учини бољим и културнијим. Нека нам зато послужи као најлепши пример Бечка општина. Некадашњи центар аустриске аристрокације, стари Беч Ронехера, тиргартера, пратера, варијетеа и оргија заменио је нови Беч рада, цивилизације и социјалног напретка. Бар у колико се тиче оних који управљају Бечком општином. Нема дана, шта више нема ни сата, да се из огромне области комунално-социјалног рада не покаже и не створи нешто ново. Или су то раднички станови или дечја обданишта, или народне кујне, или општинске продавнице за сузбијање скупоће, или каква модерна санитарна установа, или јавна библиотека, уопште ма шта што би живот бечких грађана учинило лакшим, културнијим и бољим. У том племенитом утркивању код многих општина на западу иде се тако далеко да се у комунални програм уноси установа једног