Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИН Е варошког општег централног грејања, које би се после као електрична светлост разводило по домовима; као и то да се и последња тако рећи трун варошке прашине усиса специјалним апаратима; иде се једном речју на то да се живот подигне на висину коју последњи научни резултати пружају! * Понова подвлачимо да социјални и комунални проблеми претстављају данас централни део старања и брига меродавних кругова, свих народа, али не зато што је тешко израдити један леп програм, него зато што је тешко њега финансијски остварити. Лако је направити и најпомпезније програме рада. За њих треба само разумевања и смисла. Али је зато њихово спровођење у живот једно од најтежих и најболнијих напора. Реализовању свих таквих програма не стоје на путу само разнолике социјалне препреке, конзервативизам духова, интереси група и класа, него на првом месту немање материјалних срестава, немање буцетских кредита. То немање буџетских кредита не треба схватити буквално. Њих и кад има, они су по правилу или недовољни, или су цели буџети неверни, или су стопе самоуправних приреза тако огромне, да за грађане претстављају један неподношљив терет, и од буџета праве само једну бедну фикцију. Сви програми, планови и пројекти, ма како они били фантастично лепи и прогресивни, остаће само као архивски раскош ако се тешко и сложено питање самоуправних финансија не расправи онако како то траже модерни захтеви социјалне науке, и самоуправама не пруже услови не само за обичан вегетативан живот него за пун замах и полет у смислу брзог и потпуног остварења њихових социјално-комуналних дужности. Шта вреде лепи и паметни програми о дечјим обдаништима, санаторијумима, клиникама, диспансерима, бесплатним покретним апотекама и путујућим лекарским мисијама, о социјалној заштити деце и матера, о корекционим дечјим заводима, о установама за заштиту посрнулих девојака, о радничким склоништима, о јевтиним становима, о организацији здравља и јевтине исхране, сузбијању вештачке скупоће, о покретним периферијским библиотекама и народним универзитетима, о професионалним школама, о шегртским домовима, о заштити уличне деце, малих Гавроша и Скампола, шта вреди читав тај сплет паметних и напредних рефорама на хартији, ако се не буде обезбедила сигурна и рационална финансијска основа за њихово извођење! Они ће остати као утопистичке фикције оних хуманих људи који су хтели да велике пароле човечанства остваре на малим финансијским основама!

' — Стр. 1171 Па кад нема никаквог рационалног и планског рада без осигуране финансиске базе, дужност нам је, пре свега, да расмотримо који су главни видови финансијских извора код финансирања наших општина, којима је данас и стављена у дужност највећим делом социјална политика у свима њеним облицима. Да ли су ти општински приходи продуктивни, рационални и социјално правични, и ако нису, да ли би се на којој другој страни могли наћи нови извори прихода, јачи и социјално праведнији?! Треба бацити само поглед на један наш просечни сеоски или маловарошки буџет. Шта ће нам пружити та најповршнија анализа? Огроман порез и то за плате, стан, канцеларије, огрев и осветлење! За школске се потребе натеже, а за заштиту јавне безбедности или има мало или ни мало пара. Како је у оваквом случају и смешно и жалосно говорити о неком вишем социјално-комуналном програму! Када се прегледају сви варошки и сеоски буџети Краљевине Југославије запазиће се следећа факта: 1) Да су код градских буџета главни извори прихода трошарина, таксе и прирези. 2) Код сеоских општина, готово без изузетка, само општински прирези. Како се код нас велики део предвиђених прихода и не остварује никада, то је финансијска страна свих тих буџета доста проблематична, због чега се још већма кочи живот општинских самоуправа, нарочито њихова социјална акција. Упоредни преглед самоуправних буџета показује и други неповољан факат: да расходи у нашим општинским буџетима само на личне издатке пребацују 60% и да за културно-социјални рад самоуправних тела није готово ништа ни остало, јер се од оног остатка од 40 % ни трећина не може да наплати! Шта су према томе до скора биле готово две трећине општина у Југославији? Само обичне административне канцеларије и мале управне експозитуре, које су успевале једва толико да плаћају своје кметове и пандуре. За културно-социјалне послове није им остајало ни времена, ни новаца. Често ни разумевања! Даља упоредна проучавања показују нам и трећи факат, да је због оскудице великих, снажних и груписаних општина, општински прирез из године у годину све више растао, тако да је код извесног броја општина отишао у финансијско безумље, јер је дотерао негде чак до 8.500 % ! Познати писац о проблемима комуналних финансија г. Р. Драшковић, инспектор Самоуп. оделења минист. фин., наводи у својој најновијој књизи „Наше општинске финансије" да скоро 49% од целокупног броја сеоских општина имају прирез до 1000%, око